[„More, čujete li, moji tevabije"]
„More, čujete li, moji tevabije,
oj more, vikajte mi le mlad Kara-Mustafu,
more, da ga pratim le na pusto Preševo,
more, da ga pratim na pusto Preševo,
oj da dokara, more, Ševa od Preševa, 5
to je bidnao, more, pogolem paša od mene.“
More, pa otoše pašini gavazi,
oj more, ta mi lupav Mustafini dvori,
more, oni lupav Mustafini dvori,
oj more, sve mi dvori le, dvori odgovarav. 10
More, tuj gi čuja mlad Kara-Mustafa,
oj more, pa si vika le kavurku izmićarku:
„Mori, čuješ li me le, kavurko izmićarko,
mori, idi vidi le koj na porte čuka,
mori, koj mi čuka le na moje kapije?" 15
More, pa otide kavurka izmićarka,
more, pa pituje le koj na porte čuka:
„More, koj mi čuka le gospodarski dvori?"
„Mori, čuješ li me o kavurko izmićarko,
mori, bre, ovoj su le pašini gavazi, 20
mori, idi kaži na Kara-Mustafu,
Jusein-paša, mori, u konak ga vika,
mori, da ga prati le na pusto Preševo,
mori, da dokara le Ševa od Preševa."
More, pa otide le kavurka izmićarka, 25
more, pa kazuje le na mlad Kara-Mustafu:
„More, čuješ li me, gospodar Mustafo,
more, toj što čuka le na tvoje kapije,
more, bre, onoj su le pašini gavazi,
more, tebe paša u konak te vika, 30
more, da te prati le na pusto Preševo,
more, da dokaraš le Ševa od Preševa!"
More, pa govori mlad Kara-Mustafa:
„Mori, čuješ li me le, kavurko izmićarko,
mori, idi kaži le na pašini gavazi, 35
mori, ja ne mogu le iz krevet da stanem,
mori, vatila me le triletna groznica."
More, pa otide le kavurka izmićarka,
more, pa kazuje le na pašini gavazi:
„More, čujete li le, pašini gavazi, 40
more, gospodar Mustafa mlogo bolan lega,
more, vatila ga triletna groznica,
more, on ne može le iz krevet da stane."
More, pa otoše pašini gavazi,
more, pa kazujev le na mlad Jusein-pašu: 45
„More, čuješ li ne, mlad Jusein-pašo,
čestito slunce, more, tvoj zabitl’k,
Kara-Mustafa mlogo bolan lega,
more, vatila ga le triletna groznica,
more, on ne može le iz krevet da stane.“ 50
„More, čujete li, moje tevabije,
more, vikajte mi le Suljče buljubašu,
more, vikajte mi le Suljče Trničani!"
More, pa otoše pašini gavazi,
more, pa mi lupav na Suljčini dvori. 55
More, tuj izađe Suljče buljubaša.
More, bre, govoriv pašini gavazi:
„More, čuješ li ne, Suljče buljubašo,
more čuješ li ne, Suljče Trničani,
Jusein-paša u konak te vika, 60
Jusein-paša, more, u konak te vika!"
More, pa se spremi Suljče buljubaša,
more, pravo ide le pašini konaci.
More, pred pašu se Suljče preklonio:
„More, zapovedaj, mlad Jusein-pašo, 65
čestito slunce, more, tvoj zabitl’k.“
„More, čuješ li me, Suljče buljubašo,
more, da si spremiš ti tvoji sejmeni,
more, pa da ideš u pusto Preševo,
more, da dokaraš le Ševa od Preševa!“ 70
„More, čuješ li me, mlad Jusein-pašo,
more, ja će idem le u pusto Preševo.
More, ne se znaje le Ševa da l’ će dokaram,
more, Ševa ti je le golem delibaša,
more, može naše le glave da ostavimo.“ 75
„More, čuješ li me, Suljče buljubašo,
more, je li njega le živa dokarajte,
more, je li mrtvu glavu le donesete,
ili vaše glave le tam da ostavite!“
More, pa otide Suljče buljubaša, 80
more, pa kazuje le na njegovi sejmeni:
„More, čujete li, vi moji sejmeni,
more, potprašete le puške kremenjače,
more, postegnete le opanci na noge,
more, će idemo le u pusto Preševo, 85
more, da vaćamo le Ševa od Preševa.
More, je li njega da ga dokaramo,
more, je li naše glave le da ostavimo."
More, svi sejmeni nikom poniknaše,
more, i u crnu le zemlju pogledaše. 90
More, pa pođoše iz toj pusto Vranje,
more, pravo idev le pusto Neradovce,
iz Neradovce, more, pusto Pavlovce.
More, kad dođoše u pusto Pavlovce,
more, oni traživ le tog pavlovskog kmeta, 95
more, oni traživ le Stojka Jerebicu.
More, ja kad dođe Stojče Preperica,
more, pred Suljče se Stojče preklonija:
„More, zapovedaj, mladi buljubašo!"
„Oj more, čuješ li me, bre pavlovski kmete, 100
more, za sejmeni konak da gi nađeš,
more, da gi spremiš tuj dobru večeru!“
„More, oću, oću, mladi buljubašo,
more, ja sejmeni sve ću da razredim,
more, ti će bidneš kod mene na konak.“ 105
More, pa si kmet le razredi sejmeni.
More, pa si pođe le Suljče buljubaša,
more, pravo idev le u kmetovi dvori.
More, tuj izašla Božana kmetica.
More, tuj govori le Suljče buljubaša: 110
„Mori, dobrovečer, Božano nevesto,
mori, dobrovečer, ti mlada kmetice!“
More, tad mi viknu Božana kmetica,
more, ona viknu na svoje jetrve:
„Mori, namestite šavarne rogože, 115
mori, namestite vuneni ćilimi!“
More, jetrve su odma ustanale.
„Mori, čujete li, vi moje jetrve,
mori, vi mesete le tuj belu banicu,
mori, omesete le tuj belu pogaču, 120
more, ja kmetica le prženu kokošku!“
More, bre, jetrve odma ustanaše.
More, jedna mesi le tuj belu banicu,
more, druga mesi le tuj belu pogaču,
more, ja kmetica le prženu kokošku. 125
More, kad je bila večera gotova,
more, tuj mi zbori le Božana kmetica:
„More, zapovedaj, mladi buljubašo,
more, zapovedaj na dobru večeru.“
More, pa sednali oni da večerav, 130
more, mlogo gi se le večera otela,
more, od straotu ne mož’ da večerav.
More, večeraše i se podignaše.
More, tuj govori le Božana kmetica:
„More, čuješ li me le, mladi buljubašo, 135
more, da li neje le dobro ugotveno?“
„Mori, sve je dobro, ti mlada kmetico,
mori, a na nas se le večera otela,
mori, mi će idemo le u pusto Preševo,
mori, da faćamo le Ševa od Preševa, 140
mori, Ševa ti je le golem delibaša,
mori, može tamo le svi da izginemo.“
More, pa ujutro oni pokrenaše,
more, pravo idev le u Bujanovce,
iz Bujanovce, more, pusto Preševo. 145
More, kad dođoše na Ševovi dvori,
more, dvori su mu tvrdo zatvoreni,
more, Suljče lupa njegove kapije.
More, tuj izađe le taj Ševova majka.
„More, čuješ li me, bre Ševova majko, 150
mori, bre, kude je le Ševa od Preševa?"
„More, čuješ li me, mladi buljubašo,
more, on je otišja le pusto Kumanovo.“
„Mori, čuješ li me, mori stara majko,
mori, njega paša le u konak ga vika.“ 155
More, oni zboriv, puške zapucaše.
More, eto ide le Ševa od Preševa.
More, toj kad začu Suljče buljubaša:
„Mori, čuješ li me, bre Ševova majko,
mori, idi moli le ti tvojega sina, 160
mori, da mi ovde le borbu ne počnemo,
mori, on da ide le u toj belo Vranje,
mori, njega paša na dogovor vika.“
More, ja kad stiže Ševa od Preševa,
more, Suljče njega le lepo pozdravio: 165
„More, čuješ li me le, Ševo od Preševo,
more, tebe paša le na dogovor vika,
more, da ti kaže le što će da postupiš.“
More, pa se spremi Ševa od Preševa,
more, i sas njega le do dvajes bindžije, 170
more, pravo idev u toj belo Vranje.
More, kad su došli le pašini konaci,
more, naoružan kod pašu ulazi.
„More, čuješ li me, Ševo od Preševo,
more, ti si bidnaja pogolem paša od mene, 175
more, ajde mi dva da se uredimo,
more, ti da vlasuješ u pusto Preševo,
more, da mi danak le trećinu ti davaš.“
More, i takoj se le oni urediše,
more, i oni se lepo pozdraviše, 180
more, i ovaj se vrati le u pusto Preševo.
