[„Море, чујете ли, моји тевабије"]
„Море, чујете ли, моји тевабије,
ој море, викајте ми ле млад Кара-Мустафу,
море, да га пратим ле на пусто Прешево,
море, да га пратим на пусто Прешево,
ој да докара, море, Шева од Прешева, 5
то је биднао, море, поголем паша од мене.“
Море, па отоше пашини гавази,
ој море, та ми лупав Мустафини двори,
море, они лупав Мустафини двори,
ој море, све ми двори ле, двори одговарав. 10
Море, туј ги чуја млад Кара-Мустафа,
ој море, па си вика ле кавурку измићарку:
„Мори, чујеш ли ме ле, кавурко измићарко,
мори, иди види ле кој на порте чука,
мори, кој ми чука ле на моје капије?" 15
Море, па отиде кавурка измићарка,
море, па питује ле кој на порте чука:
„Море, кој ми чука ле господарски двори?"
„Мори, чујеш ли ме о кавурко измићарко,
мори, бре, овој су ле пашини гавази, 20
мори, иди кажи на Кара-Мустафу,
Јусеин-паша, мори, у конак га вика,
мори, да га прати ле на пусто Прешево,
мори, да докара ле Шева од Прешева."
Море, па отиде ле кавурка измићарка, 25
море, па казује ле на млад Кара-Мустафу:
„Море, чујеш ли ме, господар Мустафо,
море, тој што чука ле на твоје капије,
море, бре, оној су ле пашини гавази,
море, тебе паша у конак те вика, 30
море, да те прати ле на пусто Прешево,
море, да докараш ле Шева од Прешева!"
Море, па говори млад Кара-Мустафа:
„Мори, чујеш ли ме ле, кавурко измићарко,
мори, иди кажи ле на пашини гавази, 35
мори, ја не могу ле из кревет да станем,
мори, ватила ме ле трилетна грозница."
Море, па отиде ле кавурка измићарка,
море, па казује ле на пашини гавази:
„Море, чујете ли ле, пашини гавази, 40
море, господар Мустафа млого болан лега,
море, ватила га трилетна грозница,
море, он не може ле из кревет да стане."
Море, па отоше пашини гавази,
море, па казујев ле на млад Јусеин-пашу: 45
„Море, чујеш ли не, млад Јусеин-пашо,
честито слунце, море, твој забитл’к,
Кара-Мустафа млого болан лега,
море, ватила га ле трилетна грозница,
море, он не може ле из кревет да стане.“ 50
„Море, чујете ли, моје тевабије,
море, викајте ми ле Суљче буљубашу,
море, викајте ми ле Суљче Трничани!"
Море, па отоше пашини гавази,
море, па ми лупав на Суљчини двори. 55
Море, туј изађе Суљче буљубаша.
Море, бре, говорив пашини гавази:
„Море, чујеш ли не, Суљче буљубашо,
море чујеш ли не, Суљче Трничани,
Јусеин-паша у конак те вика, 60
Јусеин-паша, море, у конак те вика!"
Море, па се спреми Суљче буљубаша,
море, право иде ле пашини конаци.
Море, пред пашу се Суљче преклонио:
„Море, заповедај, млад Јусеин-пашо, 65
честито слунце, море, твој забитл’к.“
„Море, чујеш ли ме, Суљче буљубашо,
море, да си спремиш ти твоји сејмени,
море, па да идеш у пусто Прешево,
море, да докараш ле Шева од Прешева!“ 70
„Море, чујеш ли ме, млад Јусеин-пашо,
море, ја ће идем ле у пусто Прешево.
Море, не се знаје ле Шева да л’ ће докарам,
море, Шева ти је ле голем делибаша,
море, може наше ле главе да оставимо.“ 75
„Море, чујеш ли ме, Суљче буљубашо,
море, је ли њега ле жива докарајте,
море, је ли мртву главу ле донесете,
или ваше главе ле там да оставите!“
Море, па отиде Суљче буљубаша, 80
море, па казује ле на његови сејмени:
„Море, чујете ли, ви моји сејмени,
море, потпрашете ле пушке кремењаче,
море, постегнете ле опанци на ноге,
море, ће идемо ле у пусто Прешево, 85
море, да ваћамо ле Шева од Прешева.
Море, је ли њега да га докарамо,
море, је ли наше главе ле да оставимо."
Море, сви сејмени ником поникнаше,
море, и у црну ле земљу погледаше. 90
Море, па пођоше из тој пусто Врање,
море, право идев ле пусто Нерадовце,
из Нерадовце, море, пусто Павловце.
Море, кад дођоше у пусто Павловце,
море, они тражив ле тог павловског кмета, 95
море, они тражив ле Стојка Јеребицу.
Море, ја кад дође Стојче Преперица,
море, пред Суљче се Стојче преклонија:
„Море, заповедај, млади буљубашо!"
„Ој море, чујеш ли ме, бре павловски кмете, 100
море, за сејмени конак да ги нађеш,
море, да ги спремиш туј добру вечеру!“
„Море, оћу, оћу, млади буљубашо,
море, ја сејмени све ћу да разредим,
море, ти ће биднеш код мене на конак.“ 105
Море, па си кмет ле разреди сејмени.
Море, па си пође ле Суљче буљубаша,
море, право идев ле у кметови двори.
Море, туј изашла Божана кметица.
Море, туј говори ле Суљче буљубаша: 110
„Мори, добровечер, Божано невесто,
мори, добровечер, ти млада кметице!“
Море, тад ми викну Божана кметица,
море, она викну на своје јетрве:
„Мори, наместите шаварне рогоже, 115
мори, наместите вунени ћилими!“
Море, јетрве су одма устанале.
„Мори, чујете ли, ви моје јетрве,
мори, ви месете ле туј белу баницу,
мори, омесете ле туј белу погачу, 120
море, ја кметица ле пржену кокошку!“
Море, бре, јетрве одма устанаше.
Море, једна меси ле туј белу баницу,
море, друга меси ле туј белу погачу,
море, ја кметица ле пржену кокошку. 125
Море, кад је била вечера готова,
море, туј ми збори ле Божана кметица:
„Море, заповедај, млади буљубашо,
море, заповедај на добру вечеру.“
Море, па седнали они да вечерав, 130
море, млого ги се ле вечера отела,
море, од страоту не мож’ да вечерав.
Море, вечераше и се подигнаше.
Море, туј говори ле Божана кметица:
„Море, чујеш ли ме ле, млади буљубашо, 135
море, да ли неје ле добро уготвено?“
„Мори, све је добро, ти млада кметицо,
мори, а на нас се ле вечера отела,
мори, ми ће идемо ле у пусто Прешево,
мори, да фаћамо ле Шева од Прешева, 140
мори, Шева ти је ле голем делибаша,
мори, може тамо ле сви да изгинемо.“
Море, па ујутро они покренаше,
море, право идев ле у Бујановце,
из Бујановце, море, пусто Прешево. 145
Море, кад дођоше на Шевови двори,
море, двори су му тврдо затворени,
море, Суљче лупа његове капије.
Море, туј изађе ле тај Шевова мајка.
„Море, чујеш ли ме, бре Шевова мајко, 150
мори, бре, куде је ле Шева од Прешева?"
„Море, чујеш ли ме, млади буљубашо,
море, он је отишја ле пусто Куманово.“
„Мори, чујеш ли ме, мори стара мајко,
мори, њега паша ле у конак га вика.“ 155
Море, они зборив, пушке запуцаше.
Море, ето иде ле Шева од Прешева.
Море, тој кад зачу Суљче буљубаша:
„Мори, чујеш ли ме, бре Шевова мајко,
мори, иди моли ле ти твојега сина, 160
мори, да ми овде ле борбу не почнемо,
мори, он да иде ле у тој бело Врање,
мори, њега паша на договор вика.“
Море, ја кад стиже Шева од Прешева,
море, Суљче њега ле лепо поздравио: 165
„Море, чујеш ли ме ле, Шево од Прешево,
море, тебе паша ле на договор вика,
море, да ти каже ле што ће да поступиш.“
Море, па се спреми Шева од Прешева,
море, и сас њега ле до двајес бинџије, 170
море, право идев у тој бело Врање.
Море, кад су дошли ле пашини конаци,
море, наоружан код пашу улази.
„Море, чујеш ли ме, Шево од Прешево,
море, ти си биднаја поголем паша од мене, 175
море, ајде ми два да се уредимо,
море, ти да власујеш у пусто Прешево,
море, да ми данак ле трећину ти даваш.“
Море, и такој се ле они уредише,
море, и они се лепо поздравише, 180
море, и овај се врати ле у пусто Прешево.
