Šta se čuje

Šta se čuje Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Šta se ono čuje iz Zagreba grada?
Ne čuje se dobro gde god pravda strada…
Znamo mi to dobro kako se rakami:
„Hrvati su slabi kad ostanu sami!”

I glas jedan srpski prevari se, kliče:
„Tâ hrvatska borba Srba se ne tiče”.
(Glas je ovaj samo trenut bola krenô —
Al’ to ne bi bilo srpski ni pošteno).

Na Hrvata s’ dižu laži i kleveti,
A to samo zato da mu s’ lakše preti;
Na Hrvata dižu verige i mrežu,
Il’ da ga ulove ili da ga vežu,

Juče bila pretnja, a hajka već danas,
A pri ovoj hajci računaju na nas,
Na uvrede one, bole srpskog roda —
Ali stan’te malo: krv još nije voda.

Koprenu mi dajte da pokrijem njome
Sve što nije bratsko u narodu tome,
A istina stara da s’ pokaže jača:
U nevolji znaćeš koji su ti braća.

Hrvat se ne bori da što otme kome:
Čuva sveti oganj na ognjištu svome.
I dok tako čini, u najteži dani
I Bog je i pravda na njegovoj strani.

A kuda će Srbin? — Zar on da se dade
Putu na kom nema zakona ni pravde.
Šta se nama pati, to mi Srbi znamo,
Al’ u patnji našoj ponosa imamo,

A taj ponos ne dâ da primimo dara
Koji braću našu hoće da obara.
Hrvati su danas na otporu čisti,
A nevoljom njinom ko bi da s’ koristi

Taj bi drag i mio hajkačima bio —
Ali bi poštenje srpsko pogazio.
Trgujući židski, rana se ne vida:
Na poštenju samo budućnost se zida.

Danaske nam braća na prelomu pate,
Teško im je reći: pomozi nam, brate
Al’ mi razumemo i ko zbori nemo —
Budućnosti našoj mi to dugujemo.

Zato, Srbi, čujte: čvrsto stojte sada
Na braniku gde je i zakon i pravda;
Ojačajte snagu patnika Hrvata,
Neka zna da ima u nevolji brata;

Nek’ se jednom vidi kakva j’ sloga blago,
A oni će posle… kako im god drago.