Školski nadzornik/22

DRUGA POJAVA

DRUGA POJAVA

SAVETA i pređašnji

SAVETA (utrči u sobu sa cvećem u ruci): Slatki moj otac ! (poljubi ga u ruku) Slatka mati! (poljubi je u ruku)
KATA: A gde si ti, dete moje, celo posle podne?
SAVETA: Bila sam u bašti.
KATA: Pa šta si toliko vremena činila?
SAVETA: Od svačega po malo!... U bašti ima vas dan posla: privezala sam grane od kruške, hoće da se slome, tako su rodile. P’ onda sam i malo plevila; znate, mati, vas dan ponikao korov! P’ onda sam presađivala cveće.... Oh, da vidite samo, mati, kako je lepa moja hortenzija! Puna puncata cveta, a u naokolo lišće zeleno, pa jedro, da je to milina pogledati.... Pa tek fuksija da vidite kakva je! Dvostruka, pa ugasito crvena kao vatra.... A ruža, mati, ruža što je lepa, to se ne da ni izreći!
KATA: A šta ćeš s tim cvećem, što ti je u ruci?
SAVETA (stidljivo): Ovo ću dati Stanku.... Znate, mati, da on voli cveće!
PETROVIĆ: Da, da... Stanko voli cveće, a ti Stanka.
SAVETA: Otac, a zar on mene ne voli?
PETROVIĆ: A ko tebe ne bi voleo, slatko moje dete ? (za sebe) Samo da je štacije, štacije!
SAVETA: P’ onda sam još nešto radila.
KATA: A šta to?
SAVETA: Čitala sam novu knjigu od Stanka, još u rukopisu... Ala je lepa, mati, čitajte je samo! — Bio jedan siromah dečko, bez oca i matere, pa bio na zanatu, pa se dobro vladao; p’ onda otišao čak u Ameriku, na se tamo siromah razboleo od žutice; p’ onda se na njega smilovali crnci, a on ih je posle, kad je ozdravio, u svačemu poučavao, a oni njemu opet davali zlata, pa tako postao vrlo bogat, pa i danas živi sretno i — oženno se.... Je-l’- te, da je to lepo? Tu je knjigu Stanko preveo, al’ ima što je i sam sastavio. Zar to nije lepo od njega?!
KATA: Dabogme da je lepo!
PETROVIĆ: Hm!... pa kakva mu je hasna, kad opet zato ne može da dobije štacije!
SAVETA: Pa zar on nikad neće dobiti učiteljskoga mesta?!
PETROVIĆ: Šta znam ja! Tako izgleda, kad evo već treća godina, kako zaman traži.
SAVETA: Pa.... ako ne dobije mesta, onda.... zar onda.... zar se onda ne može ženiti?
PETROVIĆ: Kakvo je to pitanje od tebe?!
SAVETA: Vi se otac srdite.... oprostite, ja sam se zarekla!
PETROVIĆ: Zarekla, ili ne, ali to si moraš dobro zapamtiti da ti Stankova žena sve dotle nećeš bnti, dok ne dobije štacije... Jesi li razumela? (šmrkne)
SAVETA (snuždeno): Jesam, otac!... Vrlo sam dobro razumela!
KATA: Nemoj se snužditi, dete moje, sve će još dobro biti.
PETROVIĆ: Šta je tešiš za badava?... Vi žene, ništa drugo i ne znate, već samo se tešite!
SAVETA: A je-l’-te, otac, ako vas smem zapitati, od koga to zavisi da Stanko dobije mesto?...
PETROVIĆ: Od koga drugog, nego od školskog nadzornika. On deli mesta.... Ko se kod njega dobro preporuči (pokazuje prstima) taj dugo ne čeka. Jesi l’ razumela?
SAVETA: Jesam, otac. Vrlo sam dobro razumela! Pa ko je taj školski nadzornik?
PETROVIĆ: Sad imamo novog. Ja ga ne poznajem. Al’ samo da se sastanem s njime, ja bih njemu već kazao da bi se sve okretao! On treba da pazi na škole i na učitelje. Onog, koji ne valja, dole s njime, a onog koji valja, onoga neka namesti s dobrom platom da mu se mili zvanije, a ne da se sa životom bori. Tako bih mu ja kazao i mnogo drugo što... samo da se sastanem s njime!
KATA: Kad te čovek sluša, mislio bi da si najotvažniji čovek na svetu!
PETROVIĆ: Ti, ženo, ćuti! Ne mešaj se u poslove koje ne razumeš. Vi, žene, drugo ništa i ne znate, već mešati se u tuđe poslove!
KATA: Jesi l’ čuo, čoveče! Niste ni vi muževi popili svu mudrost u kašici. Larmate, vičete i jedite se, a kad dođe do dela, a vi šmut, pa nos u futrol!
PETROVIĆ: Ženo!
KATA: Hoću da ti kažem, jer mi se već dodijalo od tebe: Vi žene ništa drugo ne znate, već ne znam ovo, ili ono.... A šta vi muževi znate? — Sastanete se na skupštinama: Ća-ću, ća-ću... Ja predlažem ovo!... Ja predlažem ono!... Ograđujem se svečano!... Svaki lični napadaj odbijam od sebe!... Ne dajmo se, braćo!...Mi smo, braćo, Srbi!... Eto, to je sve šta činite, a šta izradite? — Ništa! Bilo pa ostalo na papiru! Da viš’ da smo mi žene na skupštini, bi li onda ostalo na papiru!...
SAVETA: Slatka mati, nemojte se jediti! (priđe joj i poljubi je u ruku) Neko ide.... To je za celo Stanko!