[Šetnala se kadun’ Stana]
Šetnala se kadun’ Stana,
lele, kadun’ Stana!
Izgubila Stana, more, srma-kolan
lele, srma-kolan!
Pa se vrna da ga traži, 5
lele, da ga traži!
Na sreću vu mlado Turče,
lele, mlado Turče!
Pa mu vikna kadun’ Stana:
„Ti tuj prođe, mlado Turče, 10
ti tuj naće srma-kolan."
Nesam, Stano, bogmi duša!
Nesam, Stano, živa bila!
Da se kunem, ne veruješ,
da se krstim, će se smeješ. 15
Ako sam ti kolan našja,
kako njega da se vijem
oko tvoju snagu.“
„More Turče, mlado momče,
više volim tvoji oči, 20
više volim tvoju snagu
negoli moj srma-kolan."
