[Шетнала се кадун’ Стана]
Шетнала се кадун’ Стана,
леле, кадун’ Стана!
Изгубила Стана, море, срма-колан
леле, срма-колан!
Па се врна да га тражи, 5
леле, да га тражи!
На срећу ву младо Турче,
леле, младо Турче!
Па му викна кадун’ Стана:
„Ти туј прође, младо Турче, 10
ти туј наће срма-колан."
Несам, Стано, богми душа!
Несам, Стано, жива била!
Да се кунем, не верујеш,
да се крстим, ће се смејеш. 15
Ако сам ти колан нашја,
како њега да се вијем
око твоју снагу.“
„Море Турче, младо момче,
више волим твоји очи, 20
више волим твоју снагу
неголи мој срма-колан."
