Čujte Srbi! Čuvajte se sebe (A. Rajs)/4.1
| ČUJTE SRBI! ČUVAJTE SE SEBE Pisac: Arčibald Rajs, prevodilac: Dejan Stojićević |
>>→ |
Pričali su mi, a u to su me uverile i činjenice koje je istorija potvrdila, da je vaša omladina pre velikog rata bila veoma rodoljubiva. I tada se rado uključivala u borbe političkih stranaka, ali je to bilo mnogo manje radi stvaranja neke materijalne koristi nego iz želje za borbom i mladalačke ratobornosti, kod nekih čak i iz iskrenog ubeđenja. Ondašnjoj omladini je, ipak, otadžbina bila iznad svega, pa, kada bi se našla u opasnosti, prekinula bi sve rasprave i sjedinjena pridružila se braniocima zemlje. Upravo su kod te omladine naišle na najdublji odjek one plemenite, ali u to vreme još, izgleda, neostvarljive ideje. Zato se i ideja o ujedinjenju sve braće u jednu slobodnu zemlju naročito negovala među mladima. Ideja o oslobađanju Južne Srbije od turskog jarma toliko je oduševila omladinu da su mladi seljaci, studenti, zanatlije itd. stupali u četničke redove da junački ginu od stostruko jačih turskih snaga. A kada je u jesen 1912. odjeknulo zvono na uzbunu i pozvalo naciju u krstaški rat protiv starog ugnjetavača, nije bilo mladića sposobnog za pušku koji se nije odazvao pozivu. Iako je smrt strašno kosila njene redove, omladina je bila presrećna jer je nazirala oslobođenje Makedonije, te drevne srpske zemlje. Nije imala vremena da se odmori posle te pobede. Poslednjih dana jula 1914. Austro-Ugarska je napala njenu zemlju, a iz toga je proizašao svetski rat, najstrašniji rat ikada viđen na Zemlji, koji je trajao četiri duge godine, tokom kojih je Srbija doživela sve — i najveću slavu, i najveće patnje. Suvišno je navoditi pojedinosti, znate ih.
Bio sam verni pratilac vaše vojske sve vreme srpskog stradanja i video sam kako vaša tadašnja omladina umire. Oh, kako je ona znala da mre! Možda su me to njeno skoro mistično oduševljenje, njena bezgranična odanost i skoro božansko umiranje najviše vezali za vašu zemlju. Mislio sam i još i danas mislim, kad vidim koliko je današnja omladina drugačija od one prethodne, da je nacija koja je mogla da stvori toliko junaka nacija koja ne može da propadne. Jedino me ta pomisao i to sećanje ohrabre kada sam na ivici da izgubim nadu u vašu otadžbinu gledajući one političare profitere i vašu "savremenu" omladinu.