Crnogorska
Silan sultan pašu kara,
U Stambolu na divanu:
„Zašto sada, rđo stara,
Ne bi junak na megdanu?
Ja ti dado’ pet buljuka 5
Odabrane vojske moje
Da popališ ono kuća
Na Cetinju što još stoje.
A ti ode sa agama,
Vojska pade ti bez srama, 10
Vojska pade, ti se vrati,
Neću ti se smilovati.
Zato evo dželat stoji
Da on skine glavu tvoju,
Da osveti ovog srama — 15
Pala m’ vojska odabrana.“
„Aman, care, kad je tako,
Nije vajde ovo kriti.
Tvoja vojska odabrana
Slomljena je po gorama. 20
Udariše Crnogorci
Iznenada kao vuci,
Salomiše vojsku tvoju,
A ja spasi glavu svoju.
Da si, care, otkud bio 25
Na krvavom Vučjem dolu,
Ti se ne bi ustavio
Ni u samom tvom Stambolu.
Tu bi bio i ja ludo
Zasigurno poginuo, 30
Al’ me spasi jedno čudo:
Sačuva me amajlija,
Amajlija, gledaj sada,
Crnogorske zemlje gruda.
Ko je nosi sobom rado, 35
Taj ne gine niđe ludo.
Ja ostado’ bez sve vojske,
Mene zrno oblijeće.
Gruda zemlje crnogorske
Tu je, pa me kuršum neće." 40
Pa izvadi grudu zemlje
Da je vidi car od želje.
Gruda zemlje — strašna slika!
Car se trže pa povika!
Gruda zemlje poče rasti: 45
„Spasite me te sablasti!
Evo iz nje sjeva vatra,
Groznica me od nje ’vata.
Aman, aman, Obiliću!
Strah me, krunu, izgubiću! 50
Umrijeću ja od tuge,
Poskočite, vjerne sluge,
Nos’te grudu ovog časa,
Bacite je u talase,
U talase Crnog mora, 55
Turske sile sa Bosfora.“
Potekoše vjerne sluge.
Car govori, nema druge,
Amajliju pograbiše
I u more ponesoše. 60
Grom zagrmi iz nje sade,
Zatrese se Stambol-grade,
Začudi se sva Evropa
Kad Carigrad muka popa.
Crnogorska gruda mala 65
Tursko carstvo uzdrmala!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
