Црногорска
Силан султан пашу кара,
У Стамболу на дивану:
„Зашто сада, рђо стара,
Не би јунак на мегдану?
Ја ти дадо’ пет буљука 5
Одабране војске моје
Да попалиш оно кућа
На Цетињу што још стоје.
А ти оде са агама,
Војска паде ти без срама, 10
Војска паде, ти се врати,
Нећу ти се смиловати.
Зато ево џелат стоји
Да он скине главу твоју,
Да освети овог срама — 15
Пала м’ војска одабрана.“
„Аман, царе, кад је тако,
Није вајде ово крити.
Твоја војска одабрана
Сломљена је по горама. 20
Ударише Црногорци
Изненада као вуци,
Саломише војску твоју,
А ја спаси главу своју.
Да си, царе, откуд био 25
На крвавом Вучјем долу,
Ти се не би уставио
Ни у самом твом Стамболу.
Ту би био и ја лудо
Засигурно погинуо, 30
Ал’ ме спаси једно чудо:
Сачува ме амајлија,
Амајлија, гледај сада,
Црногорске земље груда.
Ко је носи собом радо, 35
Тај не гине ниђе лудо.
Ја остадо’ без све војске,
Мене зрно облијеће.
Груда земље црногорске
Ту је, па ме куршум неће." 40
Па извади груду земље
Да је види цар од жеље.
Груда земље — страшна слика!
Цар се трже па повика!
Груда земље поче расти: 45
„Спасите ме те сабласти!
Ево из ње сјева ватра,
Грозница ме од ње ’вата.
Аман, аман, Обилићу!
Страх ме, круну, изгубићу! 50
Умријећу ја од туге,
Поскочите, вјерне слуге,
Нос’те груду овог часа,
Баците је у таласе,
У таласе Црног мора, 55
Турске силе са Босфора.“
Потекоше вјерне слуге.
Цар говори, нема друге,
Амајлију пограбише
И у море понесоше. 60
Гром загрми из ње саде,
Затресе се Стамбол-граде,
Зачуди се сва Европа
Кад Цариград мука попа.
Црногорска груда мала 65
Турско царство уздрмала!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
