Carica Milica i Alaj-barjaktar Nikodin

0001 Šetala se Milica gospoja,
0002 Šetala se po srpskom taboru,
0003 U ruci nosi dva zlatna kondira,
0004 Jedan vode, drugi ruina vina,
0005 I pod pazu leba bijeloga;
0006 Di je koju našla mrtvu glavu,
0007 Svaku je vodom umivala
0008 I jarkome okretala suncu;
0009 Di je koju našla živu glavu,
0010 Svaku je lebom zalagala
0011 I rumenim vinom napojila.
0012 Pak susreta Nikodina mlada,
0013 Nikodina alaj-barjaktara,
0014 Koji jeste prvi u cesara.
0015 Pak besedi Nikodine mladi:
0016 ”Il’ se nosiš, Milice gospojo,
0017 Il’ se nosiš, ili se ponosiš,
0018 Il’ me mlada poznati ne možeš?”
0019 Al’ besedi Milica gospoja:
0020 ”Nit’ se nosim, niti se ponosim,
0021 Već te mlada poznati ne mogu!”
0022 ”Ja sam”, reče, ”alaj-barjaktaru,
0023 Koji jesam prvi u cesaru!”
0024 Al’ besedi Milica gospoja:
0025 ”Tako t’ Boga, Nikodine mladi,
0026 Vidi l’ koga ti od roda moga –
0027 Ili babu, Juga bogatoga,
0028 Ili braću, devet Jugovića,
0029 Ili Lazu, gospodara moga,
0030 Gospodara i moga i tvoga?” –
0031 ”Tako t’ Boga, Milice gospojo,
0032 Uzmi mene na bijele ruke,
0033 Iznesi me na to polje ravno,
0034 Da pogledim po polju Kosovu,
0035 Jer su meni noge odsečene
0036 I obadva do lakata ruke!”
0037 Uze njega Milica gospoja,
0038 Uze njega na bijele ruke,
0039 I iznese na to polje ravno,
0040 Pak pogleda po polju Kosovu.
0041 Pak besedi alaj-barjaktaru:
0042 ”Ja ne vidim babu, oca tvoga,
0043 Niti braću, devet Jugovića,
0044 Niti Lazu, gospodara tvoga,
0045 Gospodara i moga i tvoga,
0046 Već ja vidim Lazina konjica,
0047 Bela griva krvcom polivena,
0048 Vijaju ga po Kosovu Turci –
0049 Po prilici, Milice gospojo,
0050 Po prilici knez je poginuo!”