Царица Милица и Алај-барјактар Никодин

0001 Шетала се Милица госпоја,
0002 Шетала се по српском табору,
0003 У руци носи два златна кондира,
0004 Један воде, други руина вина,
0005 И под пазу леба бијелога;
0006 Ди је коју нашла мртву главу,
0007 Сваку је водом умивала
0008 И јаркоме окретала сунцу;
0009 Ди је коју нашла живу главу,
0010 Сваку је лебом залагала
0011 И руменим вином напојила.
0012 Пак сусрета Никодина млада,
0013 Никодина алај-барјактара,
0014 Који јесте први у цесара.
0015 Пак беседи Никодине млади:
0016 ”Ил’ се носиш, Милице госпојо,
0017 Ил’ се носиш, или се поносиш,
0018 Ил’ ме млада познати не можеш?”
0019 Ал’ беседи Милица госпоја:
0020 ”Нит’ се носим, нити се поносим,
0021 Већ те млада познати не могу!”
0022 ”Ја сам”, рече, ”алај-барјактару,
0023 Који јесам први у цесару!”
0024 Ал’ беседи Милица госпоја:
0025 ”Тако т’ Бога, Никодине млади,
0026 Види л’ кога ти од рода мога –
0027 Или бабу, Југа богатога,
0028 Или браћу, девет Југовића,
0029 Или Лазу, господара мога,
0030 Господара и мога и твога?” –
0031 ”Тако т’ Бога, Милице госпојо,
0032 Узми мене на бијеле руке,
0033 Изнеси ме на то поље равно,
0034 Да погледим по пољу Косову,
0035 Јер су мени ноге одсечене
0036 И обадва до лаката руке!”
0037 Узе њега Милица госпоја,
0038 Узе њега на бијеле руке,
0039 И изнесе на то поље равно,
0040 Пак погледа по пољу Косову.
0041 Пак беседи алај-барјактару:
0042 ”Ја не видим бабу, оца твога,
0043 Нити браћу, девет Југовића,
0044 Нити Лазу, господара твога,
0045 Господара и мога и твога,
0046 Већ ја видим Лазина коњица,
0047 Бела грива крвцом поливена,
0048 Вијају га по Косову Турци –
0049 По прилици, Милице госпојо,
0050 По прилици кнез је погинуо!”