Hrnjica Omer traži braću na Vratniku
0001 Zavikala vila s Alatuše,
0002 S Alatuše, visoke planine,
0003 Na ime viče od Kladuše Muju,
0004 Ni po noći nije bitisalo.
0005 To ne čuje u odaji Mujo,
0006 Nego čuje sestra Hrnjičina,
0007 Jer je Mujo sanak boravio,
0008 A Ajkuna sidi kod pendžera.
0009 Kad je Ajka vilu opazila,
0010 Džamali je pendžer otvorila,
0011 Na pendžer je glavu pomolila,
0012 Sve s’ prečuva vila zagorkinja,
0013 Gdje na ime Muju dovikuje.
0014 Ajka svoju glavu povratila,
0015 Pa je sila više brata Muje,
0016 Kod nje svića gori viđalica,
0017 A žao joj brata probuditi,
0018 Pa divojci suze udarile,
0019 Padoše joj Muji po obrazu.
0020 U tome se Mujo probudio,
0021 Pa on sestri Ajki govorio:
0022 „Što si, sestro, pendžer otvorila?
0023 Kad je od Boga kiša udarila,
0024 Nanosi vihar meni po obrazu.“
0025 Ajka njemu veli u odaji:
0026 „Brate, nije kiša udarila,
0027 Neg je moja suza iz očiju,
0028 Žao mi te, brate, probuditi,
0029 Men’ se, brate, čini slušajući,
0030 Ko da tebe vlašče dovikuje,
0031 Mujo brate, kod naše avlije.“
0032 Mujo klisi u svojoj odaji,
0033 Pa s čivije šaru ujagmio,
0034 Pa okrenu niz kamenu kulu.
0035 Ja kad Mujo pod kulu iziđe,
0036 Oko kule po avliji pođe,
0037 Al mu nikog u avliji nema.
0038 On ispade iz svoje avlije
0039 Oko svoje obađe avlije,
0040 A proču se vila zagorkinja
0041 S Alatuše, visoke planine.
0042 Otišće Mujo od kule kamene,
0043 Pa on siđe do pod Alatušu,
0044 A vila mu veli zagorkinja:
0045 „Davor Mujo, Bogom pobratime!
0046 Jesi l’ čuo i haber uzeo,
0047 Da se j’ digo Popović Jovane
0048 A od Senja i čardaka svoga?
0049 U Jovana šezdeset hajduka,
0050 Pocinio svu široku Liku,
0051 Po Lici je skupio cekine,
0052 Od dućana četiri cekina.
0053 Hajde, Mujo, ti pokupi društvo,
0054 Pa ti siđi u Vratnik-planinu,
0055 Bolje ga je tamo dočekati,
0056 Neg čekati kod kule Jovana,
0057 Jer će Jovan na Kladušu sići.“
0058 Tad se Mujo natrag povratio,
0059 Pa je sestri svojoj govorio:
0060 „Ajde, sestro, probudi Halila,
0061 Nek se Halil sprema u odaji,
0062 Jer me vila zagorkinja viče,
0063 Da eto na me Popović-Jovana!“
0064 Hoće Ajka, probudi Halila,
0065 Pa se Halil spremi u odaji,
0066 Pa uniđe svome bratu Muji,
0067 Onda njemu Mujo govorio:
0068 „Čuj, Halilu, moj brate rođeni!
0069 Hajde digni sedam Kladuščana,
0070 Dok se i ja spremim u odaji.“
0071 Ode Halil niz kamenu kulu,
0072 Probudi Mujo ostarilu majku,
0073 Da mu kuha tanke brašljenice.
0074 Dok mu Halil biloj kuli siđe,
0075 Majka spremi sitne brašljenice,
0076 Pa ih njima u torbe metnula.
0077 Uprtiše duge granalije,
0078 Otiskoše dva brata rođena
0079 A sa samih sedam Kladuščana.
0080 Sve dan po dan za nedilju dana,
0081 Niko ne zna, kud su okrenuli,
0082 Za njih glasa ni habera nema.
0083 Tako prođe i druga nedilja.
0084 Kad je treća nastala nedilja,
0085 Nikad glasa ni habera nema,
0086 Majka ne zna, što j’ od dice bilo,
0087 U odaji sila kod pendžera,
0088 Pa proliva suze niz obraze.
0089 Ona cvili za nedilju dana,
0090 I veš joj se misec ispunio,
0091 Pa joj peta nastade nedilja.
0092 Jedno jutro sila kod pendžera,
0093 Kuka majka ka i kukavica,
0094 A pomoli s’ Omer iz mejtefa,
0095 Pa se tome čudu začudio.
0096 Uđe Omer majci u odaju,
0097 Pa je svojoj majci govorio:
0098 „Davor moja ostarila majko!
0099 Što ti cviliš, meni ne kazuješ?
0100 Dede kaži svom Omeru sinu!“
0101 Njemu veli ostarila majka:
0102 „Kako, sinko, ja cviliti ne ću,
0103 Kad mi Muje ni Halila nema!
0104 Mislila sam, moje dite drago,
0105 Da imadem i trećega sina,
0106 Ali nemam, moj Omere sine,
0107 Kamo srića, da si ženska glava!
0108 Ti da si se muško prigodio,
0109 Ti bi svoju braću potražio.“
0110 Omerica majki govorio:
0111 „Davor moja ostarila majko,
0112 Hajde mi spremaj tanke brašljenice!
0113 Ja ću svoju braću potražiti,
0114 Da bi znao, da bi poginuo.“
0115 Namah starka na odžak okrenu,
0116 A Omer se sprema u odaji,
0117 Nejak Omer od osam godina.
0118 Pa kada se spremi u odaji,
0119 Majka njemu spremi brašljenice,
0120 Omeru ih u torbu metnula.
0121 On uprti šarenu torbicu,
0122 A na rame dugu granaliju.
0123 Njemu veli ostarila majka:
0124 „Okreni, sine, Bišću bijelome,
0125 Siđi agi Poprženoviću,
0126 To je, sine, Mujin pobratime,
0127 Ti upitaj Poprženovića,
0128 Jesu l’ mu se braća navraćala,
0129 Bi l’ on znao, što je od njih bilo.
0130 Ako s’ nisu njemu navraćali,
0131 A ti hajde preko Pliševice
0132 Na Krbavu daidžinoj kuli,
0133 Ti daidže pitaj Huremage,
0134 Jesu li se daji navraćali,
0135 Nije l’ za njih dajo potpazio;
0136 Ako s’ nisu njemu navraćali,
0137 A ti moli daje Huremage,
0138 Nek on tebe svede na Udvinu
0139 Do begluka Like Mustajbega,
0140 Ti ’š begovoj poletiti ruci,
0141 Nek ti beže jednu četu skupi,
0142 Pa je svedi u Vratnik-planinu.“
0143 Ode Omer sa Kladuše bile.
0144 Kad je sašo Bišću bijelome,
0145 Bilom dvoru Poprženovića,
0146 Kad li aga sidi u odaji,
0147 Salam mu dade Hrnjica Omere,
0148 Primi aga Poprženoviću,
0149 A Omeru hožgeldiju daje,
0150 S njim se aga za zdravlje upita:
0151 „Jesi l’ zdravo, nejak Omerica?“
0152 „ „Zdravo, aga, milom Bogu fala!“ “
0153 „Je l’ ti Mujo zdravo i Halilu?“
0154 „ „Nejma, aga, Muje ni Halila,
0155 Otišli su u Vratnik-planinu,
0156 Evo peta nastala nedilja,
0157 Zar se nisu tebi navraćali?“ “
0158 „Omere, nisu, viru ti zadajem!"
0159 „„E moj aga Poprženoviću!
0160 Otišli su u Vratnik-planinu
0161 A sa samih sedam Kladuščana,
0162 Da ćeraju Popović-Jovana.“ “
0163 „Muč’, Omere, ako Boga znadeš,
0164 To li su ti braća izginula!
0165 Kud će, brate, Mujo i Halilu
0166 A sa samih sedam Kladuščana!
0167 U Jovana šezdeset hajduka,
0168 Svu je butum Liku pocinio,
0169 A šezdeset i četiri grada,
0170 Od dućana četiri cekina!“
0171 Omerica na noge skočio,
0172 On otišće iz bijela Bišća,
0173 Pa iziđe na Zavolje bilo,
0174 I okrenu priko Pliševice.
0175 Kada priđe priko Pliševice,
0176 On okrenu na Krbavu ravnu,
0177 Dan mu prođe, tavna noćca došla,
0178 Omerica na Krbavu siđe
0179 A do kule daje Huremage.
0180 Njega pita Kozlić Huremaga:
0181 „Kuda si se nejak podignuo,
0182 Je l’ ti zdravo Mujo i Halilu?“
0183 Njemu veli mali Omerica:
0184 „Sašao sam tebi na Krbavu,
0185 Jer mog brata ni jednoga nema:
0186 Digoše se braća na Kladuši
0187 A sa samih sedam Kladuščana,
0188 Pa odoše u Vratnik-planinu,
0189 Da tiraju Popović-Jovana.
0190 Jesu li se tebi navraćali?“
0191 „ „Omere, nisu, viru ti zadajem!
0192 Kud ce Mujo budalasta glava,
0193 Da on tira Popović-Jovana
0194 A sa samih sedam Kladuščana!
0195 Zar nije znao od Kladuše Mujo,
0196 U Jovana šezdeset hajduka,
0197 Da je našu Liku pocinio,
0198 Od dućana četiri cekina,
0199 To li je Mujo glavu izgubio!“ “
0200 Omer tudi dana dočekao,
0201 Pa je daji govorio svome:
0202 „Haj me vodi begu i begluku!“
0203 Hoće aga, na noge skočio,
0204 Pa samurli ćurak obgrnuo,
0205 Nazu aga kajsar-jemenije,
0206 Pa siđoše begu na Udvinu.
0207 Kad uđoše u begluk mehanu,
0208 Al mehana puna Udvinjana,
0209 Sve je sio ajan do ajana,
0210 Među njima beg Mustajbeg Lika.
0211 Huremaga njemu salam viknu,
0212 Beže njemu salam otprimio,
0213 Kod sebe mu misto načinio,
0214 Omerica ruci poletio,
0215 Beg mu ne da ruke poljubiti,
0216 Ven on veli Kozlić-Huremagi:
0217 „Davor aga, moj akramu stari!
0218 Čije j’ ovo dite u odaji?“
0219 „ „Mustajbeže, od sve Like glavo
0220 To je dite sa Kladuše bile,
0221 A moj sestrić Hrnjica Omere.“ “
0222 Njemu Lika veli Mustajbeže:
0223 „Je l’ ti zdravo ostarila majka,
0224 Ja l’ ti Mujo zdravo i Halilu?“
0225 Omerica begu govorio:
0226 „Zdravo mi je ostarila majka,
0227 A mog brata ni jednoga nema.
0228 Ovo j’, beže, peta nediljica,
0229 Kako su se braća podignula
0230 A sa samih sedam Kladuščana,
0231 Da tiraju Popović-Jovana.“
0232 „ „Moj Omere, je l’ istina prava?“ “
0233 „Istina je, viru ti zadajem!“
0234 „ „Zna li Mujo Popović-Jovana,
0235 Da je Jovan Liku pocinio,
0236 Po svoj Lici šićar pokupio?
0237 To li je Mujo glavu izgubio!
0238 Pa kud si se, sine, podignuo?“ “
0239 „Vira j’, beže, braću potražiti,
0240 Pa se jesam tebi navratio,
0241 Da mi četu skupiš na Udvini,
0242 Da ja idem braću potražiti.“
0243 „ „Daj s’ okani, mali Omerica!
0244 Gdje ćeš braću, moje dite, naći?
0245 Lako j’, sine, društvo pokupiti,
0246 Al je mučno buljubašu naći
0247 A prid društvo na Udbini, sine!
0248 Bi l’ se iko odazvo menika,
0249 Da bi bio vridan buljubaša?“ “
0250 Svaki veli: „Ne brini se s time,
0251 Eto glave malog Omerice,
0252 Nek on bude četi buljubaša!“
0253 „ „Ne more, dico, moji Udvinjani!
0254 Ludo se je dite prigodilo,
0255 Kadar nije ići vojevati,
0256 Kamo l’ braću svoju potražiti.
0257 Nego, dico, Udvinjani mladi,
0258 Bi li iko bio buljubaša?“ “
0259 Njemu veli Tale Ličanine:
0260 „Tamo t’ Tale četovati ne će,
0261 Jer sam jednom društvo pokupio,
0262 U Vratniku kavgu zametnuo,
0263 Pola mi je društva izginulo.“
0264 A podviknu Tanković Osmane:
0265 „Ni ja t’ tamo vojevati ne ću.“
0266 Što je godic bilo Udvinjana,
0267 Svaki reče, da u Vratnik ne će
0268 Posli samog Ogrošević-Ale.
0269 Ale begu svome govorio:
0270 „Evo, beže, vridna buljubaše!
0271 Daj mi, beže, Hrnjicu Omera,
0272 Neka ide mojoj biloj kuli,
0273 Ondi ćemo konak učiniti,
0274 Sutra ćemo do begluka sići.“
0275 Dade mu ga Lika Mustajbeže,
0276 Odvede ga Ogrošević Ale.
0277 Kad siđoše do kule kamene,
0278 Pa kad ušli u halvat-odaju,
0279 Kad li Ogroš sidi Omeraga,
0280 Omerica turski salam viknu,
0281 Pa aginoj poletio ruci,
0282 Njemu aga salam otprimio,
0283 Pa se s njime za zdravlje upita,
0284 Pa on Ali sinu govorio:
0285 „Moj Alija, moje dite drago!
0286 Ovo momče ko je i okle je?“
0287 „ „To je, babo, Hrnjica Omeru.“ “
0288 Onda ga aga pita u odaji:
0289 „Kuda si se, sinko, opremio?“
0290 „ „Pošao sam u Vratnik-planinu
0291 Tražit braća Muju i Halila,
0292 Pa sam sašo u beglak mehanu,
0293 Da b’ mi beže pokupio društvo;
0294 Beg bi meni društvo pokupio,
0295 Al ne more buljubaše naći.“ “
0296 A podviknu Ogroš Omeraga:
0297 „Davor Ale, moj jedini sine!
0298 Ti s’ jedinjak, ni tebe ne bilo!
0299 Što se begu odazvao nisi,
0300 Da ćeš biti vridan buljubaša?“
0301 „ „Jesam, babo, viru ti zadajem!“ “
0302 „Neka, sine, milom Bogu fala!
0303 Sad ja znadem, da sina imadem,
0304 Da se jesi na babu bacio.“
0305 Pa se fati divit i kalema,
0306 Pa napravi knjigu na kolinu,
0307 Metnu j’ aga pod jastuke svoje.
0308 Kad im sutra bio dan osvano,
0309 Podranio Ogrošević Ale,
0310 On uniđe babi roditelju,
0311 Pa on babu u ruku poljubi:
0312 „Halali, babo, sinu jedinome!
0313 Ja s’ viđati, ja veš ne viđati.“
0314 Aga s’ knjige fati od jastuka,
0315 Pa je dade sinu u odaji:
0316 „Eto t’, sinko, knjige napisate!
0317 Kad siđete u begluk mehanu,
0318 Knjigu podaj našem Mustajbegu,
0319 Nek ti beže to društvo podigne,
0320 Što sam ti ga u knjigu popiso;
0321 Ako tebi toga ne da društva,
0322 Vami hoda do Vratnika nema.“
0323 Uze Ale knjigu napisatu,
0324 Otiskoše niz kulu kamenu,
0325 Siđoše pobre do begluk mehane,
0326 A mehana puna Udvinjana.
0327 Ale im salam dade u mehani,
0328 Pruži begu knjigu napisatu,
0329 Beg je uze, pa je razavio.
0330 Šta mu j’ aga u knjigi pravio:
0331 „Deder, beže, ti pokupi društvo:
0332 Prvog, beže, Talu Ličanina,
0333 Pa podigni Tanković-Osmana,
0334 Digni beže, Blažević-Omera,
0335 Pa im podaj Đulić-bajraktara
0336 I još trijest ličkih nabodica.
0337 Ako li ih, beže, dignut ne ćeš,
0338 Tamo Ale četovati ne će.“
0339 Namah ih je beže naredio,
0340 A svi su se tudi prigodili,
0341 Svaki momak na noge skočio,
0342 Okrenuše svojoj biloj kuli,
0343 Pa se svaki u odaji spremi.
0344 Kad im sunce na podne iziđe,
0345 Sve se društvo skupi kod begluka.
0346 Na noge skoči Ogrošević Ale,
0347 A i s njime Omerica mali,
0348 Beg ih hair-dovom ispratio,
0349 Otišće Ale i odvede društvo.
0350 Ja kad sađe u Vratnik-planinu,
0351 Ale hoda za dva za tri dana,
0352 A Vratnik je vrletna planina,
0353 Nigdi glasa od Hrnjica nema.
0354 Kad četvrto jutro osvanulo,
0355 Osvanuše na vrhu Vratnika,
0356 Ustaviše s’ vrhu na planini.
0357 Sve mu društvo sjede po planini,
0358 Uspe se Ale na jelu zelenu,
0359 Pa pogleda Senju kamenome,
0360 A ništo mu oči utekoše,
0361 On pogleda pod klanac bijeli
0362 A pod klanac pod Vratnik-planinom,
0363 On ugleda lagahne kočije,
0364 Gdje pod klanac one doletiše,
0365 Pod kočija vrane bedevije,
0366 A pod klancom bunar voda hladna,
0367 Ustaviše s’ kod vode kočije,
0368 Iz kočija iskoči gospoja,
0369 Pa iziđe na tepu ledenu.
0370 Gospe side na tepu ledenu,
0371 A istom se sunce pomolilo,
0372 A Alija sa jelića siđe,
0373 Pa je svome društvu govorio:
0374 „Davor moja braćo i družino!
0375 Nije l’ majka rodila junaka,
0376 A sestrica brata ohranila,
0377 Da on uzme dugu granaliju,
0378 Da on spane niz Vratnik-planinu
0379 A pod klanac ledenom bunaru?
0380 Jer su došle lagahne kočije,
0381 Eno ih, braćo, kod vode bunara,
0382 Iz kočija j’ gospe iskočila,
0383 Eno sidi na tepi ledenoj,
0384 Gospe sama, veš joj nikog nema,
0385 Pa da vidi, kakve su kočije.“
0386 Svak mu muči, ništa ne govori,
0387 Al ne muči Tanković Osmane:
0388 „Evo, pobro, takoga junaka!“
0389 Osman sprti šarenu torbicu,
0390 On izvadi islah kotarkinju,
0391 Pa fes-kapu sa glave snimio,
0392 A ustače islah kotarkinju,
0393 Pola mu je pleća potrpala,
0394 Pa uprti šarenu torbicu,
0395 A popriko uze granaliju,
0396 Premiče se od jele do jele,
0397 A priskače od stine do stine.
0398 Nije lova brez hitra sokola,
0399 Četovanja a brez Tankovića!
0400 Osman spade pod Vratnik-planinu.
0401 Kad iz klanca iskoči bunaru,
0402 Gospe sidi na tepi ledenoj,
0403 Kod bunara lagahne kočije,
0404 A pod njima vrane bedevije,
0405 On gospoji dobro jutro viknu,
0406 Gospoja mu jutro otprimila:
0407 „Da si zdravo, iz gore hajduče,
0408 Što ćeš ovdi, odnili te vrazi?
0409 Ako siđe od Kladuše Mujo.
0410 More tebe poželiti maja.“
0411 Njojzi veli Tanković Osmane:
0412 „Muči, gospe, ako Boga znadeš!
0413 Oklen ovdi od Kladuše Mujo?“
0414 A gospoja njemu govorila:
0415 „E Boga mi, iz gore hajduče!
0416 Evo peta hoda nediljica,
0417 Kako j’ Mujo sašo i Halilu
0418 A sa svojih sedam Kladuščana,
0419 Moj hajduče, u Vratnik-planinu,
0420 Pa on tira Popović-Jovana.
0421 Trijest mu je pogubio druga,
0422 Još ih trijest ima u Vratniku,
0423 Pa je Muju mira namirila,
0424 Ufatio gospodina moga,
0425 Gospodina ledeničkog Janka,
0426 Pa ga sobom po Vratniku voda,
0427 Na njega je tain navalio,
0428 Pa ja moram jutrom podraniti,
0429 Stirat tain vavik do bunara,
0430 Jer će sada raz taina sići,
0431 Samo što se nisu pomolili!“
0432 A njoj veli Tanković Osmane:
0433 „O gospojo ledeničkog Janka!
0434 Daj mi, draga, koju bocu vina
0435 I podaj mi hljeba bijeloga,
0436 Da ja bižim u Vratnik-planinu,
0437 Dok se nije Mujo pomolio.“
0438 A gospoja sa tepe skočila,
0439 Dodade mu dvije boce vina,
0440 Dva tri hljeba dade bijeloga,
0441 Osman momak strpa u torbicu,
0442 Pa pobiže u Vratnik-planinu.
0443 Svoje društvo na planini nađe,
0444 Sve družini na Vratniku kaže,
0445 Što mu kaže gospe pod Vratnikom,
0446 A on sprti šarenu torbicu,
0447 Pa isteže pune boce vina,
0448 A izvadi hljeba bijeloga,
0449 Posida mu u koledu društvo.
0450 Kad s’ napiše vrhu na planini,
0451 Tudi oni vatru naložiše,
0452 Pa će tudi konak učiniti.
0453 Kad im sahat po jaciji prođe,
0454 A sitan se oganj prolomio
0455 U Vratniku visokoj planini,
0456 Ču se grlo Hrnjovine Muje,
0457 Na ime viče Popović-Jovana:
0458 „O kopile, Popović-Jovane,
0459 Ni ’š uteći ni glave odniti!“
0460 A čuje se Hrnjica Halilu,
0461 Gdje i Halil u Vratniku viče:
0462 „Davor pobro, Tanković-Osmane,
0463 Eto ih tamo, povrati ih amo,
0464 Čuvaj, pobro, Ogrošević-Ale,
0465 Ne šali se, Tale Ličanine!“
0466 Nije brata, dok ne rodi majka!
0467 Kada Omer braću opazio,
0468 Na noge klisi, a u Vratnik ćaše,
0469 Ufati ga Ogrošević Ale:
0470 „Stan’, Omere, luda nisi glava!
0471 Daleko se ogroš prolomio,
0472 A tavna se noćca ufatila,
0473 A Vratnik je vrletna planina.“
0474 On ustavi nejak’ Omericu,
0475 A veš bila puška utišala.
0476 Malo vrime, a dugo ne bilo,
0477 Jope s’ čuo ogroš od pušaka,
0478 A ču s’ grlo od Kladuše Muje,
0479 Gdje no Mujo na Vratniku viče:
0480 „Davor pobro, Blažević-Omere!
0481 Eto ih tamo, povrati ih amo,
0482 Pa ih radi natirati na me!
0483 Ne šali se, Tale Ličanine,
0484 Čuvaj dobro staza i bogaza!“
0485 Jope klisi mali Omerica,
0486 Ufati ga Ogrošević Ale:
0487 „Stan’, Omere, budalasta glavo!
0488 Daleko je ono u Vratniku.“
0489 Jope im se puške utišale.
0490 Kad je pola noći nastupilo,
0491 A slomi se ogroš od pušaka
0492 Vrlo blizo u Vratnik-planini,
0493 Stade vika Hrnjovine Muje:
0494 „Eto ih, pobro, Dizdarević-Meho.
0495 Ne šali se, Đulić-bajraktaru!
0496 Radi ih, brate, natirati na me!“
0497 A kad čuo Ogrošević Ale,
0498 Oni duge puške pojagmiše,
0499 Pa metnuše u gori busiju,
0500 A udari Popović Jovane,
0501 Natira ga Hrnjovina Mujo,
0502 A dočeka Ogrošević Ale
0503 Iz busije u Vratnik-planini.
0504 Kad se slomi oganj od pušaka,
0505 A naskaka Popović Jovane
0506 Na Turčina Ogrošević-Alu,
0507 Dočeka ga Ale iz pušaka,
0508 Na njeg puče iz pušaka malih,
0509 Al zaludu, kad ga ne svatio!
0510 Jer dopade Popović Jovane,
0511 On ufati Ogrošević-Alu,
0512 Pa ga sebi na pleća bacio,
0513 Pa pobiže kroz Vratnik-planinu.
0514 A zavika Ogrošević Ale:
0515 „Amo, brate, Dizdarević-Meho!
0516 Odnese me Popović Jovane.“
0517 A pred njega Meho iskočio,
0518 Dočeka ga iz pušaka malih,
0519 Al zaludu, kad ga ne svatio.
0520 Dopade do njeg Popović Jovane,
0521 Pa Popović Mehu ufatio,
0522 I njeg sebi na pleća bacio,
0523 Ponese ih oba niz planinu.
0524 A zavika Dizdarević Meho:
0525 „K meni, brate, Đulić-bajraktaru,
0526 Odnese me Popović Jovane!“
0527 A iskoči Đulić bajraktaru,
0528 Pa na njega puče iz pušaka,
0529 Al zaludu, kad ga ne svatio,
0530 I njega lapi Popović Jovane,
0531 I njega Jovan na pleća bacio,
0532 Pa pobiže niz Vratnik-planinu.
0533 A sta vika Đulić-bajraktara:
0534 „K meni, brate, Tale Ličanine,
0535 Odnese nas Popović Jovane!“
0536 A pred njega Tale iskočio,
0537 Pa se svoje fati granalije,
0538 Na njeg Tale puče u planini,
0539 Al ne svati Popović-Jovana,
0540 A Jovan ga za dolamu zgrabi,
0541 Povuče ga sobom niz planinu,
0542 A zavika Tale Ličanine:
0543 „K meni, pobro, od Kladuše Mujo,
0544 Odnese nas Popović Jovane!“
0545 A naskaka Hrnjovina Mujo:
0546 „Stan’, kopile, Popović-Jovane!
0547 Lako j’ nosit dicu niz planinu.“
0548 A kad Jovan Muju opazio,
0549 Sviju Jovan baci u planini,
0550 A Hrnjica do njeg doletio,
0551 Zdupi za pas Popović-Jovana,
0552 Izdiže ga poviše sebeka,
0553 S njim ošinu o stinu studenu,
0554 Puče njemu čelo na petero.
0555 Od trideset druga Popovića
0556 Nikakav mu nije ugrabio,
0557 Sve mu tudi izginulo društvo.
0558 A iziđe Ogrošević Ale
0559 Svojim društvom vatri u planini,
0560 S Hrnjicom se grle na planini,
0561 Za junačko pitaju se zdravlje,
0562 A sve im je društvo u planini:
0563 Sve im društvo na hesab iziđe,
0564 Al im nema malog Omerice.
0565 Jer dok tudi puška utišala,
0566 Odmetnu se Omer u planinu,
0567 Ni on ne zna, kud je okrenuo,
0568 Nego vavik kroz planinu skače,
0569 Ne bi l’ društvo svoje potrefio.
0570 Kada ništo Omer pogledao,
0571 Ugledao džamali pendžere,
0572 Jer na srču ždraka ošinula,
0573 Upravio Hrnjica Omere,
0574 Uprav leti svići vidjelici.
0575 Kad on nađe čardak od drveta,
0576 Nejak s’ Omer do pendžera pojmi,
0577 Pa pogleda kroz srču ledenu,
0578 A ugleda dvi gospoje mlade,
0579 Gdje obidve side u čardaku:
0580 To je čardak Popović-Jovana,
0581 U odaji Popovića ljuba,
0582 I Jelica, sestra Popovića,
0583 Pa među se eglen zametnule.
0584 Ljuba veli Jelici zaovi:
0585 „A Jelice, moja zaovice!
0586 Baka, baka od Kladuše Muje,
0587 Kud se j’ digo u Vratnik-planinu,
0588 Mog Jovana tira po Vratniku!
0589 U Jovana šezdeset družine,
0590 A u Muje sedam Kladuščana.“
0591 A Jele joj veli u odaji:
0592 „Muči, snaho, luda nisi glava!
0593 Trijest mu dr’uga Mujo pogubio.
0594 A tako joj krsta i zakona,
0595 Kako sam čula od Kladuše Muju,
0596 I ’no će mu trijest pogubiti,
0597 Pa će i njeg Mujo ufatiti.“
0598 Sve to sluša mali Omerica.
0599 Kad im Omer riči razumio,
0600 A gospoju Omerica viče:
0601 „O gospojo Popović-Jovana,
0602 Otvori mi čardak od drveta!
0603 Mene j’ Jovan poslo do čardaka,
0604 Da ti haber od Jovana kažem.“
0605 A gospoja niz čardak poleti,
0606 Pa čardaku vrata otvorila.
0607 Kada Omer u čardak uniđe,
0608 Na golemo čudo nagazio,
0609 Samih šta on viđa granalija
0610 Osim malih pušak džehvedara,
0611 Što je bio Jovan nakupio,
0612 Sve po Lici ličkih nabodica!
0613 U tom Omer u odaju uđe,
0614 Gospojama dobra večer viknu,
0615 Gospoje se tome začudile:
0616 „Čuj, gospoje Popović-Jovana!
0617 Jeste l’ čule i haber uzele,
0618 Da j’ Jovana mira namirila
0619 Na Hrnjicu u Vratnik-planini ?
0620 Sve Jovanu društvo izgrđeno,
0621 A Jovana Mujo ufatio,
0622 Izveo ga na vrh na planinu,
0623 Pa je Jovan Muju pobratio,
0624 Mujo njemu za bratstvo primio,
0625 Njemu j’ Mujo odrišio ruke,
0626 Pa je mene Jovan opravio
0627 I pobro mu Hrnjovina Mujo,
0628 Vire mi, gospe, drvenu čardaku,
0629 Da zapalite fenjer-vidjelicu,
0630 Da ponesete vino i rakiju,
0631 Gospoje sa mnom vrhu na planinu,
0632 Da potvrde bratstvo na planini.“
0633 One obi na noge skočile,
0634 Zapališe fenjer-vidjelicu,
0635 Natočiše vina i rakije,
0636 Okrenuše uz Vratnik-planinu.
0637 A Hrnjica sidi na planini,
0638 Razgorio vatru na planini,
0639 Butum sjaje po Vratniku kletom,
0640 A iznili Popović-Jovana,
0641 On kod vatre leži u planini,
0642 A na njemu ruse glave nema.
0643 Sve se čude ličke nabodice,
0644 Koliki je Popović Jovane.
0645 Kad s’ gospoje blizu prikučile,
0646 Pa Jovana ugledaše svoga,
0647 Da na njemu ruse glave nema,
0648 Pobacaše vino’ i rakiju,
0649 A baciše fenjer-vidjelicu,
0650 Pobigoše obidve gospoje.
0651 A sta vika Hrnjice Omera:
0652 „K meni, brate, Ogrošević-Ale!
0653 Uteče nam ljuba Popovića
0654 I Jelica, sestra Popovića.“
0655 A poleti Ogrošević Ale,
0656 A za njime Hrnjica Halilu,
0657 Pola s’ za nj’ma društva podignulo,
0658 A pola ga osta na Vratniku.
0659 Hitro gospe niza Vratnik skaču,
0660 One s’ jagme do čardaka svoga,
0661 Ujagmiše u čardak drveni.
0662 Kad unišle u halvat-odaju,
0663 Kad al sidi Omerica mali,
0664 Jer je prvlje čardak ujagmio,
0665 A sta vika Ogrošević-Ale:
0666 „Gdje si, pobro, Hrnjica Omere!“
0667 „ „Evo me, brate, u čardaku bilu!“ “
0668 Spade Omer, pa čardak otvori,
0669 A društvo mu u čardak uniđe.
0670 Oni drven čardak porobiše:
0671 Ufati Jelu Ogrošević Ale,
0672 A gospoju Blažević Omere,
0673 U torbice nasuše cekine,
0674 Sve što ih je Jovan pokupio.
0675 Pokupiše male džehvedare,
0676 A prebraše duge granalije,
0677 Pa oni drven čardak zapališe,
0678 Okrenuše u Vratnik-planinu.
0679 Dok izašli vrhu na planinu,
0680 A već zora pero pomolila.
0681 Tad Hrnjica društvo podignuo,
0682 Pa odvede društvo niz planinu,
0683 Upraviše na široku Liku,
0684 Nose glavu Popović-Jovana.
0685 Kad su sišli Ogroševu gaju
0686 I doveli Jelu Popovića,
0687 Tu zavrgli šenluk i veselje.
0688 A Hrnjica siđe begu svome,
0689 Dade mu glavu Popović-Jovana,
0690 Beg mu prepe od zlata čelenke,
0691 Samurli ga ćurkom obgrnuo.
0692 Ta j’ družina plaho zadobila.
0693 Sav dobitak pravo podiliše,
0694 Podiliše male džehvedare,
0695 Podiliše mekahne cekine
0696 Sve kod kule Ogrošević-Ale,
0697 Pa je Ale Jelu poturčio
0698 I momak se s njome oženio.
0699 Oženi se Blažević-Omere
0700 Virnom ljubom Popović-Jovana.
0701 Digoše se tri Hrnjice mlade,
0702 Pa odoše na Kladušu kuli,
0703 Utišiše svoju staru majku.
