Herceg Vladislav/25

Herceg Vladislav
Pisac: Jovan Subotić
ŠESTI PRIZOR

ŠESTI PRIZOR
Druga dvorana u dvoru hercegovom.
Herceg, knez Voislav i vojevoda Altoman uđu.

HERCEG:
Iz Rassije dobre imam glase.
Skupilo se četir-pet hiljada
U Ružici gori kršovitoj,
Sve junaka, što mreti ne mare,
Samo da se dušmanu osvete.
Koji žali brata il’ sestricu,
Koji otca, a koji ljubovcu,
A mnogima decu potukoše,
I spališe bijele dvorove,
Porobiše, gde god što nađoše;
Izpod mača mnogi utekoše.
Vođa im je knez Jamometović,
Po imenu svi ga dobro znate,
A ja znam mu i junačku glavu,
Kad smo ono prije tri godine
S Hamzabegom ljuti bojak bili,
Knez Velimir sam je k nama doš’o
Samo da se Turcima osveti,
I okupa ruke u krvi im.
I jest junak ruke okupao,
Gonio je po bojištu Turke
Kao or’o ptice golubice.
VOISLAV:
A mrzi ti na proklete Turke
Kao božja na greh crni duša.
U njega se možeš pouzdati,
VOJEVODA ALTOMAN:
Turci su se jako osilili,
Opili se srećnim bojevima,
Teško ćemo njima odoleti.
Herceg (daje mu pismo):
Evo čitaj, šta mi Grgur piše.
Kako vojsku na Turke krenemo,
Udariće i on sa severa.
Već i njima tamo suviše je.
Već su siti srodstva sa sultani.
Dorastla im voda do ustana,
Ili s nama moraju plivati,
Il’ skrstiti ruke, pa tonuti.
VOJEVODA ALTOMAN:
Istina je, što za njih govoriš.
Ali to je seme Brankovića,
Izdaće te kad se i ne nadaš.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.