Hajduci na megdanu dobivaju djevojku za mladog Grujicu
0001 Vino pije Rade i Novače,
0002 Vinom služi Grujo, d’jete mlado,
0003 Vinom služi, ali ga ne pije.
0004 Otac mu je Novak besjedio:
0005 »Oj Grujica, drago d’jete moje,
0006 Što će reći, moj jedini sine,
0007 Vinom služiš, ali ga ne piješ?
0008 Oli si se, d’jete, naljutilo,
0009 Gdje te starac oženio nisam?
0010 Ako ćeš se oženiti, sinko,
0011 Eno kćerce dužda mletačkoga;
0012 Meni će je dužde darovati,
0013 Može tebi za Ijubovcu biti.
0014 Ako ne ćeš, drago d’jete moje,
0015 L’jepe kćerce dužda mletačkoga,
0016 Eno t’ seke bana zadranskoga.«
0017 Ali mi je Grujo besjedio:
0018 »O moj babo, starino Novače,
0019 Ne ću kćerce dužda mletačkoga,
0020 Nit sestrice bana zadranskoga,
0021 Nego bih se oženio, babo,
0022 Iz Udbine, iz turske Krajine,
0023 L’jepom sekom Muje Arničića,
0024 Kakve, babo, na Krajini nema.«
0025 Kad je starac r’ječi razumio,
0026 Dobavio divit i artije,
0027 Pa on kiti listak knjige sitne,
0028 I šalje ju na b’jelu Udbinu,
0029 Na Udbinu, na tursku Krajinu,
0030 A na ruke Arničića Muje.
0031 Ovako mu starac besjedio:
0032 »Prijatelju, Arničiću Mujo,
0033 Čuo jesam, a vidio nisam,
0034 Da ’e u tebe odgojeno zlato
0035 Po imenu Ajkuna sestrica
0036 Poklon’ mi je, dragi prijatelju
0037 Za Grujicu, jedinoga sina!
0038 Ako l’ mi je pokloniti ne ćeš:
0039 Rok nedjelja, megdan ponedjeljak!
0040 Ti naperi od zlata kočiju
0041 U nju meći seku Ajkuniju,
0042 Pod kočiju devet bedevija,
0043 A desetu Šajku paliglavku!
0044 U kočiju troje egbe blaga,
0045 A oko nje pet stotin’ Turaka,
0046 Udbinjana, na glasu junaka,
0047 Ti pred njima, Arničiću Mujo,
0048 I tvoj bratac gojeni Alija,
0049 Među Tami Tale Budalina,
0050 Na kulašu, konju begovskome:
0051 Zavrga’ se drenovom batinom,
0052 U kojoj je hiljadu čavala.
0053 Ja ću uzet od zlata kočiju,
0054 U kočiji kćercu Anđeliju,
0055 Pod kočijom devet bedevija,
0056 Devet vranih, a deseta b’jela,
0057 Ova b’jela devet oždr’jebila;
0058 U kočiji troje egbe blaga
0059 A oko nje pet stotin’ vojaka,
0060 Ja pred njima, Starina Novače,
0061 I moj pobro Mali Radojica.
0062 Među nami Grujo, d’jete mlado.«
0063 Knjigu štije Arničiću Mujo,
0064 Knjigu štije i teško uzdiše.
0065 Misli Mujo, da ne gleda nitko,
0066 Gleda’ ga je gojeni Alija,
0067 Pak Alija Muji govorio:
0068 »A moj brate, Arničiću Mujo,
0069 Otkle knjiga, ognjem izgorjela?«
0070 Al je Mujo bratu besjedio:
0071 »A moj brate, gojeni Alija,
0072 Ova knjiga, ognjem izgorjela,
0073 Od Primorja, mjesta kamenoga,
0074 Od delije Starine Novaka,
0075 Da mu damo Ajkunu sestricu.
0076 Ako l’ mu je darovat ne ćemo:
0077 Rok nedjelja, megdan pomedjeljak.«
0078 Al Alija Muji besjedio:
0079 »A moj brate, Arničiću Mujo,
0080 Dok je Ali na ramenu glava,
0081 Ne će poći u kaure Ajka.
0082 Već otpiši Starini Novaku:
0083 Što je pisa’, nek se ne poreče:
0084 Rok nedjelja, megdan ponedjeljak,
0085 Nasred ravnog polja Livanskoga.«
0086 Knjigu štije Starina Novače,
0087 Knjigu štije, a na nju se smije,
0088 Pak opravlja od zlata kočiju,
0089 U nju meće kćercu Anđeliju,
0090 Pod kočiju devet bedevija,
0091 Devet vranih, a deseta b’jela;
0092 Ova b’jela devet oždr’jebila.
0093 U kočiju troje egbe blaga,
0094 A oko nje pet stotin’ vojaka,
0095 On pred njima, starina Novače,
0096 Uza nj pobro, Mali Radojica,
0097 Među njima Grujo, d’jete mlado.
0098 Pak odoše na Livansko polje
0099 I popeše b’jele čadorove.
0100 Dan po danak, ponedjeljak dođe,
0101 Al ti jaše Arniciću Mujo,
0102 Na vrančini, ka’ na b’jeloj vili,
0103 A za Mujom gojeni Alija
0104 Na dorinu, dobrom konju svomu.
0105 Za Alijom Tale Budalina:
0106 Zavrga’ se drenovom batinom,
0107 U kojoj je hiljadu čavala,
0108 Pak za njima od zlata kočija,
0109 U kočiji lijepa Ajkuna,
0110 A oko nje pet stotin’ Turaka,
0111 Udbinjana, na glasu junaka.
0112 Viče Mujo iza svega glasa,
0113 Pak dozivlje Gruju, momka mlada:
0114 »Oj Grujica, od kurve kopile!
0115 Ako te je porodila majka,
0116 Hodi meni na megdan junački!«
0117 Kad Grujica r’ječi razumio,
0118 On posjeda đogu od megdana,
0119 Svoje bojno kopje položio,
0120 A brijetku ćordu izvadio,
0121 Pa na Muju juriš učinio.
0122 Udriše se dva mlada junaka
0123 Nasred polja Livna velikoga.
0124 Ali Gruji Bog i sreća dala,
0125 Naleti mu na desnicu ruku:
0126 Udara ga Grujo, momče mlado;
0127 Kako ga je lako udario,
0128 Na dvi ga je pole rastavio,
0129 I sedlo je pod njim presjekao.
0130 Kad to vidi Starina Novače:
0131 »Bog t’ ubio, drago d’jete moje,
0132 Tako li se s’jeku poturice?
0133 Da to s’ječe Starina Novače,
0134 Presjeka’ bi konja i konjika,
0135 Još bi starac zemlje zahvatio,
0136 Gdje bi moga’ njega ukopati.«
0137 Istom starac tako besjedeći,
0138 Ali viče gojeni Alija,
0139 Viče kurva iza svega glasa,
0140 Pak dozivlje Malog Radojicu:
0141 »Radojica, od kurve kopile,
0142 Ako te je porodila majka,
0143 Hodi meni na megdan junački!«
0144 Jedva toga Rade dočekao,
0145 Pa posjeda debela putalja,
0146 Pak poleti kano soko sivi;
0147 Suprot njemu gojeni Alija.
0148 Udriše se dva mlada junaka,
0149 Udriše se kopjem od megdana,
0150 Bojna im se kopja izlomiše.
0151 Udriše se brijetkim ćordama,
0152 Al je Radi Bog i sreća dala,
0153 Ter udari gojenog Aliju.
0154 Kako ga je lako udario,
0155 Dva kablića od njeg učinio.
0156 Viče kurva Tale Budalina,
0157 Viče junak iza svega glasa,
0158 Pak dozivlje starinu Novaka:
0159 »Lako ti je s djecom bojak biti,
0160 Ali nije s Talom Budalinom,
0161 Već mi hodi na megdan junački!«
0162 Kad je starac r’ječi razumio,
0163 On posjeda ždrala od megdana,
0164 Pak on leti preko polja ravna;
0165 K njemu leti Tale Budalina,
0166 Na njeg baca drenovu batinu.
0167 Al je Novak i od sebe mudar,
0168 S konja se je starac otkinuo,
0169 Preko njega ona preletila,
0170 U zelenu travu uletila.
0171 Kad to vidi starina Novače,
0172 Na dobra se konja zaskočio,
0173 Od bedrice ćordu povadio,
0174 Pak udara Budalinu Tala:
0175 Kako ga je starac udario,
0176 Na dvi ga je pole rastavio
0177 I kulaša pod njim presjekao,
0178 Još je starac zemlje zahvatio,
0179 Gdje bi moga’ njega ukopati.
0180 Pak govori starina Novače:
0181 »Boga vami, pet stotin’ Turaka,
0182 Oli ćete s nami bojak biti,
0183 Ol Ajkunu mladu pokloniti?«
0184 Medu se su Turci govorili:
0185 »Da mi s njima bojak zametnemo,
0186 Ludo ćemo izgubiti glave,
0187 Jer je naše društvo izginulo,
0188 Izginulo, što nam je valjalo.
0189 Već mi dajmo Ajkunu djevojku,
0190 A mi hajdmo našem b’jelom dvoru!«
0191 Što rekoše, to i učiniše,
0192 Mladu Ajku njima pokloniše.
0193 Kad se oni Ajke dobaviše,
0194 Oni idu u Donje Primorje,
0195 Od Ajkune Anđu učiniše,
0196 Praščevine mesa nahraniše
0197 I lozova napojiše vina.
0198 L’jep je Ajka porod izrodila:
0199 Prve kćeri, posljednje sinove,
0200 Nek nevjeste ne zatječu zave,
0201 Nek se sklanja đavo od đavola!
