Hajduci/4
4.
OBRAD, s nekim hajducima
MILETA: Ko si ti, zečija nogo? Kako se usudi domaći se onoj zemlji, gde Mileta sa družinom boravi?
OBRAD: Ja mislim, junače, da Garevicu još nije niko zakupio, i da je šuma hajdučka kuća, pa ja l' domovao ovde, ja l' onde, šta je do toga?
JEZDIMIR: He, he! Taj ume odgovarati.
MILETA (Obradu): Bolan brajko, ti još ne znaš, s kime imaš posla. Ko si i od kuda si?
OBRAD: Ja sam harambaša.
MILETA: Harambaša? I ja sam, i ako želiš tu ćulu na rameni i s tvojim momcima nositi, a ti se tepaj odavde i nemoj se približavati, koliko drži međa do crvena kamena, pa tamo do magarčeve unke.
OBRAD: Znaš li šta je, junače, ja sam iz sela Vranice.
Mileta. I ja sam.
OBRAD: Tim bolje, bar ćemo se lakše pogoditi. Ti znaš da množina i u kući ne kvari, dak'mo l' kod hajduka; hajde da mi naše momke združimo i da živimo u jedinstvu.
MILETA: Šta ti tu budališ? Od kad je sveta, nije bilo dve harambaše u jednoj četi.
OBRAD: Poslušaj, što ću reći. Ja nisam mislia nikada hajdukovati, ali me nevolja natera. Imam jednu jadnu mater, koja je tuđe prela, dok je mene i moga brata odhranila. Na nesreću pokavdžim se sa gavazom pašinim, i ovaj, Bog zna, šta nalaže na mene. Paša pošlje subašu s momcima, gde me nađu da me ubiju, no dobar mi čovek potkaže, i ja izbegnem u šumu. Ah, sve bi pregoreo; ali čujem, da je zver paša mater mi bacio u kulu i muči je mesto mene zatvorom. Obreci mi da ćeš mi majku od Serif paše iskupiti, pa ću se odreći moga starešinstva.
ŽIVOJIN: Ej, Bože blagi, šta neće još kod nas biti!
MILETA: I ti se tako lako rastavljaš tvoga poglavarstva? Jadni junače, propevala je sreća i onima, koji su te izabrali.
OBRAD: O, brate, pomisli samo šta je stara majka! Ne prost hajduk, nego rob ću biti preko sinjeg mora, samo da mi majku tamnica ne jede.
JEZDIMIR: Bože moj, svašta li ti je na ovome svetu!
MILETA (hoda holo): Kad ti stupaš u moju četu i hoćeš meni pokoran da budeš, i ja ti se zaveravam, da ću ti što želiš ispuniti. Sad nagovesti tvojim momcima neka i oni znadu, pa ćemo svi u zajednici živeti i biti braća.
OBRAD: Nek' ih zovne jedan momak. (Stanko otide). Ja znam da će oni to radosno primiti.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|