[Fala bogu, fala jedinomu!]
Fala bogu, fala jedinomu!
Čuva majka devet muški čeda.
Mučno gi je majka očuvala,
tuđo žnela, lebom gi ranila,
tuđo plela, pa gi oblačila. 5
Svi gi devet majka oženila.
Nikoj ne gu beše urenija,
najmali gu sine urenija:
„Mori majke, ostarela majke,
i na boga, majko, ogrubela, 10
da si uzneš toj belo torbiče,
da si uzneš toj belo tojače,
još da uzneš kiteno pokrovče,
i otidi u goru zelenu,
e da bi te divljač udavila, 15
da mi dođev šure i šurnjaje."
Toj je majku mlogo dožalelo,
pa uzela toj belo torbiče,
i uzela toj belo tojače,
još uzela kiteno pokrovče, 20
pa otišla u goru zelenu.
U sreću vu stari sveti Sava:
„Čuješ li me, ostarela babo,
koja ti je golema nevolja
te ti ideš u goru zelenu?" 25
Sve mu baba red po red kazala.
Progovara stari sveti Sava:
„Čuješ li me, ostarela majko,
ti se vrni tvoji beli dvori,
pa će vidiš što će sve da bude.“ 30
Pa se vrna ostarela majka,
ali ima tamo što da vidi:
devet sina do devet kamena,
devet snaje devet kukavice.
Pa pokleče ostarela majka, 35
pa pokleče na goli kameni,
pa se moli bogu jedinome:
„Pušti, bože, moji devet sina!"
I bogu se, bogme, ražalilo,
pušti majke devet mili sina, 40
da čuvaju ostarelu majku.
