[Фала богу, фала јединому!]
Фала богу, фала јединому!
Чува мајка девет мушки чеда.
Мучно ги је мајка очувала,
туђо жнела, лебом ги ранила,
туђо плела, па ги облачила. 5
Сви ги девет мајка оженила.
Никој не гу беше уренија,
најмали гу сине уренија:
„Мори мајке, остарела мајке,
и на бога, мајко, огрубела, 10
да си узнеш тој бело торбиче,
да си узнеш тој бело тојаче,
још да узнеш китено покровче,
и отиди у гору зелену,
е да би те дивљач удавила, 15
да ми дођев шуре и шурњаје."
Тој је мајку млого дожалело,
па узела тој бело торбиче,
и узела тој бело тојаче,
још узела китено покровче, 20
па отишла у гору зелену.
У срећу ву стари свети Сава:
„Чујеш ли ме, остарела бабо,
која ти је голема невоља
те ти идеш у гору зелену?" 25
Све му баба ред по ред казала.
Проговара стари свети Сава:
„Чујеш ли ме, остарела мајко,
ти се врни твоји бели двори,
па ће видиш што ће све да буде.“ 30
Па се врна остарела мајка,
али има тамо што да види:
девет сина до девет камена,
девет снаје девет кукавице.
Па поклече остарела мајка, 35
па поклече на голи камени,
па се моли богу јединоме:
„Пушти, боже, моји девет сина!"
И богу се, богме, ражалило,
пушти мајке девет мили сина, 40
да чувају остарелу мајку.
