[Fala Bogu, fala jѳdinome]
Fala Bogu, fala jedinome!
Zaprosio Alić Mustaf’ aga
u Budimu gradu bijelome
po imenu Ajkunu devojku.
Ne uze je za devet godina. 5
Kad nastala deseta godina,
knjigu piše Alić Mustaf' aga,
pa je prati u Budima grada,
a na ruke Ajkuni devojki.
U knjigi joj ’vako naručuje: 10
— „Čuješ li me, Ajkuno devojko!
Čekala si za devet godina.
Počekaj me još devet godina,
ako misliš meni bita ljuba."
Knjigu gleda Ajkuna devojka, 15
knjigu gleda setna nevesela,
pa dozivlje svoga starog babu:
— „Čuješ li me, moj stari babajko!
Da mi krojiš ru’o osmanlijsko.
Da mi gradiš serdarskog kalpaka, 20
da mi skuješ l’ka buzdovana,
da mi kupiš ata nejašena,
da poodim Mustafina dvora,
ne bi l' kurvi u čem dosadila."
Posluša je njen stari babajko, 25
te joj skroji ru’o osmanlijsko,
i sagradi serdarskog kalpaka,
još joj gradi puške kuburlije,
a sakova l'ka buzdovana,
i kupi joj ata nejašena. 30
Podiže se Ajkuna devojka,
pravo ide Mustafi u dvore.
Kad je došla u bijele dvore,
al' Mustafa na stolu seđaše,
oko njega sedamdeset sluga. 35
K njemu uđe Ajkuna devojka,
Pak ovako riječ progovara:
— „Božja pomoć Alić Mustaf-aga!"
— „Daj Bog dobro, neznana delijo!"
Još govori Ajkuna devojka: 40
— „Dig' se, kurvo, ne diga' se majki!
Dig’ se brže, da mi konja šetaš!"
Nasmeja se Alić Mustaf' aga,
I ovako poče besediti:
— „Id’ odatle neznana delijo! 45
Ja sam vid’o još bolji' junaka,
i bolji su k meni dolazili,
al’ nikome konja šet’o nesam.
Eto vidiš sedemdeset sluga!
Biraj slugu koga tebi drago! 50
Nek ti šeta konja po sokaku,
dok nam mati zgotovi večeru."
Muka stade Ajkuni devojki,
pa prifaća svoga buzdovana,
Te udara Alić Mustaf’ agu. 55
Kako ga je lako udarila,
čini mi se i danas ga boli,
jedva živog sa stolice svali,
njega svali, sama se uvali.
Bolan ode Alić Mustaf’aga. 60
Bolan ode dobra konja šetat,
pa kazuje svojoj staroj majki:
— „Čuješ li me moja stara majko!
Evo dođe neznana delija,
pa me tera da mu konja šetam. 65
Ja mu dava’ po izboru slugu,
da mu šeta konja po sokaku,
on izmahnu laka buzdovana,
udari me preko polovine,
koliko me lako udario, 70
jedva živ se sa stolice svali',
ja se svali', a on se uvali,
pa ostade u stolu sedeći."
Njemu majka ti’o progovara:
— „Šetaj, sinko, živ’ ti moja glava! 75
Da mi, sine, glavu ne izgubiš.
Za sramotu u svom belom dvoru,
pa upitaj neznanog deliju,
kakvu će nam tražiti večeru."
Mustaf'aga konja prošetao, 80
pa ulazi smirno u odaju,
pa on pita neznanog deliju:
„A Boga ti, neznana delijo!
Kaži meni, šta ćeš za večeru?"
Odgovara Ajkuna devojka: 85
— „Bre, kurviću, ja nisam delija,
no sam junak, od Bosne spa’ija.
Tebe dvori sedamdeset sluta!
Da mi spremiš sedamdeset jela!"
Opet majka sina svetovala! 90
— „Spremaj, sine, gospodsku večeru,
spremaj, sine, ma i za sramotu.
Delija je grdna siledžija.
Pa će tebi grđe dosaditi."
Kad prispelo vreme za večeru, 95
a eto ti sedamdeset sluga,
te mi nose sedamdeset jela.
Mustaf’aga sofru mi stavljaše,
pa govori Ajkuna devojka:
— „Kazuj meni, Alić Mustaf’aga: 100
ili voliš sa mnom večerati,
ili voliš na divan stajati?"
Mustaf’aga poti’o govori:
„Ja ne volim s tobom večerati,
no ja volim na divan stajati." 105
Večerao bosanski spa’ija.
Kad su digli sofru ispred njega,
opet zbori Ajkuna devojka;
— „Čuješ, more, Aliću Mustafa!
Da mi prostreš svilenu postelju!" 110
Prostr’o mu je svilenu postelju.
Kad spa’ija legao da spava,
opet agi ovako zborija:
„Ili voliš da kraj mene spavaš,
ili voliš da mi noge tareš?" 115
Alić aga ’vako odgovara:
„Ja ne volem kraj tebe da spavam,
no ja volem noge da ti tarem."
Pa mu svu noć bele noge tare.
Oko njega sedamdeset sluga. 120
Svi videše gaće tumanlije,
Alić aga od stra’ ne vidio.
Kad u jutru zora zazorila,
probudi se bosanski spaija.
Dovikuje agu, Mustaf’agu: 125
— „Dig’ se, more, da mi konja spremiš,
da mi kažeš puta do Budima,
jer mi valja Budim po’oditi."
Kad mu aga konja opremio,
pojašio bosanski spaija, 130
i ovako agi govorio:
— „Ajde napred, kurvino kopilje!
Da mi kažeš puta do Budima!"
Zdravo došli do Budima grada.
Kad su bili na sred bela grada, 135
obrće se Alić Mustaf’aga,
obrće se na desno, na levo,
'de će videt Ajkunina vrata.
Kad dođoše Ajkuni pred vrata,
diže ruku bosanski spaija, 140
pa otvara Ajkunina vrata,
pa mi opet Mustaf’agu pita:
— „Što s’ obrćeš na desno, nalevo?"
Alić aga ’vako odgovara:
„Kad me pitaš, pravo ću ti kazat: 145
evo ima devet godin' dana,
kako ovde zaprosi’ devojku,
po imenu Ajkunu devojku,
ne uze’ je za devet godina,
još za devet uzeti je neću." 150
Gro’otom se Ajka nasmejala,
i ovako agi govorila:
— „Sram da te je Alić Mustaf’aga!
Ja nijesam bosanski spa’ija,
no ja sam ti Ajkuna devojka!" 155
Muka stade Alić Mustaf’agi,
udari se rukom po kolenu,
pa od jada ’vako progovori:
— „Avaj meni do Boga jednoga!
Ka’ ću, jadan, u družinu poći!" 160
