Udovica Jela[1]
Malo selo, što si neveselo —
U tebi mi sve kolo igralo,
A danas ti sve mukom umuče? —
Kako ne bi neveselo bilo,
Kad preminu majkin Radojica, 5
Ostade mu mlada udovica
I siroče od sedam meseci!
Jeli ide i otac i majka,
Zovu sebi dvoru bijelome;
Besedila udovica Jela: 10
„Man’te me se, i otac i majko,
Da ostavim staru svekrvicu,
Da ostavim sirotu nejaku,
Svi bi mene prekorili ljudi!”
Bssede joj stari roditelji: 15
„Ti ne luduj, milo naše d'jete,
Pođi s čedom dvoru bijelome,
U njega je teta na udaju,
Teta će mu vodice doneti,
A stara ga uspavati majka, 20
Ne brini se za tvoje siroče!”
Kad se Jeli na ino ne svidi,
Ona veli starim roditeljem:
„Stan'te malo, i otac i majko,
Dok uspavam sirotu nejaku, 25
Nek’ ne trga za mnom očicama!"
Kad uspava sirotu nejaku,
Pošetaše dvoru bijelome.
Kad stigoše nasred gore čarne,
Ljuto Jelu zaboljela glava, 30
Pa govori svojim roditeljem:
„Skinite me na zelenu travu,
Ljuto me je zaboljela glava,
Neću vama preboljeti bolju!
Obić'te mi sirotu nejaku 35
I svekrvu, vašu staru priju!"
To govori, s dušicom se bori,
Dole pade, gore ne ustade.
Onde mladu stari saraniše,
Osta Jela pod zelenom jelom. 40
(ASANU, br. 8552/257, XV, 2, br. 72).
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
