Udaja Mare, kćeri serdara Jurkovića
0001 Otkada je postala Krajina,
0002 Gore turska, a doli kaurska,
0003 Nije ljepša porasla djevojka,
0004 Što je Mara Jurković serdara!
0005 A kako je l’jepa i pristala,
0006 Mamila bi po nebu oblake,
0007 Kamo l’ ne bi po zemlji junake.
0008 Da se maši boru za grančice,
0009 Sve bi grane boru povenule,
0010 Kamo l’ ne bi srce u junaku.
0011 O, kako je l’jepa i pristala:
0012 Dva su oka dva draga kamena,
0013 Dva obraza dva đula rumena;
0014 Čelo joj je sjajna mjesečina,
0015 Bjelje joj je lice od artije.
0016 Na nju jesu prosci navalili.
0017 Prosci prose na sve četri strane:
0018 S mora jesu dva mlada mornara,
0019 Od Cetine Šarac Mamut-aga,
0020 Od Zadvarja Borčiću Alija,
0021 A od Zadra bane Zadranine,
0022 A od Skoplja dva mlada Kopčića,
0023 Od Bosne su dva mlada vezira,
0024 Iz Kotara Smiljanić serdare,
0025 Iz gorice Tomić Miovile,
0026 Iz Mostara Jarebica Mujo.
0027 Al se Mara nikom ne obeća.
0028 Kad to vidi Jurković serdare,
0029 Svojoj kćeri Mari govorio:
0030 „Oj ti dušo, Mare, kćeri moja,
0031 Što si l’jepa, da si, kćeri, sl’jepa!
0032 Meni tvoji prosci dodijaše:
0033 Što god ljeto donese mi žita,
0034 Sve prosački konji pozobaše,
0035 A junaci vino i rakiju.
0036 Već se udaj, draga kćeri moja,
0037 Ti se udaj, za koga ti drago!
0038 Ako li se ti udati ne ćeš,
0039 Evo tebi tvrdu vjeru dajem,
0040 Sakovat ću kočiju od zlata,
0041 Na nju hoću tebe postaviti
0042 I uz tebe tri tovara blaga.
0043 Hoću sjesti tebe u kočiju
0044 I sve ruho na te postaviti;
0045 Pisat hoću knjige na sve strane,
0046 Nek dohode mlađani junaci
0047 U nedjelju, koja prva dođe,
0048 Nek se skupe na polje široko,
0049 Neka bude trka od junaka,
0050 Od junaka i od dobrih konja.
0051 Među njima, tko najbrži bude,
0052 Nek te vodi, draga kćeri moja,
0053 I nek vozi od zlata kočiju!”
0054 Kad je Mara r’ječi razumila,
0055 Ide ona u ložnicu svoju,
0056 Pak uzimlje divit i artije,
0057 Ter napisa knjigu na koljenu.
0058 A kada je knjigu napisala,
0059 Ona nađe momka knjigonosca
0060 I daje mu tri žuta cekina,
0061 Da odnese knjigu u Kotare
0062 A do kule Smiljanić serdara.
0063 Kad se momče knjige dobavilo,
0064 Obode se nogom u stražnjicu,
0065 Pak odskaka niz to polje ravno.
0066 Momče skače od st’jene do st’jene
0067 Kano soko od grane do grane;
0068 Skače momče od busa do busa
0069 Kano riba od vira do vira,
0070 Dok doleti u Kotare ravne
0071 B’jeloj kuli Smiljanić serdara.
0072 Kod kule je njega nahodio,
0073 Ter mu daje knjigu šarovitu.
0074 Knjigu prima Smiljanić serdare.
0075 Knjigu prima i odma je štije,
0076 Knjigu štije i na nju se smije.
0077 Misli junak, da nitko ne gleda,
0078 Al ga gleda seka Anđelija,
0079 Pak je svomu bratu govorila:
0080 „Otkle tebi sitna knjiga dođe?
0081 Nije l’, brate, od kakva junaka,
0082 Koji mene u tebe zaprosi?”
0083 Ali bratac seki odgovara:
0084 „Nije ovo knjiga od junaka,
0085 Već djevojke, Jurkovića Mare,
0086 A od moje mlade zaručnice;
0087 Od nje meni sitna knjiga dođe,
0088 Da sakupim kićene svatove,
0089 Pa da idem u prvu nedjelju,
0090 Svate vodim, koliko mi drago.”
0091 Vr’jeme malo, zadugo ne bilo,
0092 Kad vidio Smiljanić serdare,
0093 Namah piše listak sitne knjige,
0094 Ter ju šalje k Senju, b’jelu gradu,
0095 Svomu pobri Senjanin Ivanu.
0096 U knjizi ga l’jepo pozdravljaše:
0097 „Moj pobrica, Senjanin Ivane,
0098 U nedjelju, koja prva dođe,
0099 Dođi, pobro, k meni na veselje
0100 I dovedi do trista svatova,
0101 Sve Senjana, mlađanih junaka!”
0102 Ovu šalje, drugu napisuje,
0103 Ter ju šalje do Karlovca grada
0104 Svomu pobri, banu od Karlovca:
0105 „Moj pobrica, bane od Karlovca,
0106 Dođi, pobro, k meni na veselje
0107 U nedjelju, koja prva dođe,
0108 I povedi do trista svatova
0109 Karlovčana, mlađanih junaka!”
0110 Ovu šalje, treću napisuje,
0111 Oprema je u tursku Krajinu
0112 Do Glamoča, grada bijeloga,
0113 Svomu pobri Glamoč-Muhamedu:
0114 „Dođi, pobro, k meni na veselje
0115 U nedjelju, koja prva dođe;
0116 Povedi mi do trista svatova,
0117 Glamočana, mlađanih Turaka!”
0118 Kad je b’jele knjige raspisao,
0119 On ti ide po Kotaru ravnu,
0120 Pa sakuplja kićene svatove
0121 Po Kotaru i okolo njega.
0122 Trista ih je junak sakupio:
0123 Samih ima trideset serdara,
0124 Sve serdara od ravnih Kotara.
0125 Vr’jeme malo, zadugo ne bilo,
0126 Dok je došla sveta nedjeljica.
0127 Ni zorica nije ishodila,
0128 Ni danica perje pomolila,
0129 Eto ide Ive Senjanine,
0130 Koji vodi do trista svatova,
0131 Svi na konjim’ ko na b’jelim vilam’.
0132 Jošte nisu konje razjašili,
0133 Al ti ide bane od Karlovca,
0134 Koji vodi do trista svatova.
0135 Još ni oni konje razjašili,
0136 Al eto ti Glamoč-Muhameda,
0137 I on vodi do trista Turaka,
0138 Glamočana, mlađanih junaka.
0139 Kada li se svati sakupiše
0140 Oko dvora Smiljanić Ilije,
0141 Vas je Kotar dimom zadimio
0142 A od pare konjske i junačke.
0143 Eto ide trideset serdara,
0144 Pak svi nose zelene barjake.
0145 Kad su došli k dvoru Smiljanića,
0146 Podvikuje čauš do čauša:
0147 „Azur, svati, velika gospodo!
0148 Vr’jeme naše, da mi putujemo;
0149 Kasno nam je i daleko nam je,
0150 Kratki danci, a dugi konaci.”
0151 Otole se svati podigoše,
0152 Pak odoše niz to polje ravno.
0153 Zdravo ravno polje prehodiše,
0154 Na crnu su goru dohodili,
0155 I tu goru zdravo prohodili,
0156 Opet svati na polje dođoše
0157 Na pogledu kule Jurkovića.
0158 Sagleda ih Jurković serdare
0159 Pa je svojim slugam govorio:
0160 „Sluge moje, sivi sokolovi,
0161 Kada banu kićeni svatovi,
0162 Vi sađite doli u avliju,
0163 Pod svatovim’ konje prihvatite;
0164 Konje meć’te na travu zelenu,
0165 A junake u kulu bijelu!”
0166 Dobre sluge, pogovora nema.
0167 U ta doba banuše svatovi,
0168 V’jerne sluge dolje poletiše,
0169 Pod svatovim’ konje prihvatiše;
0170 Konje meću u travu zelenu,
0171 A junake u bijelu kulu.
0172 A kadli se svati iskupiše,
0173 Svi sjedoše oni večerati.
0174 A kad l’jepo svati večeraše,
0175 Otidoše slatko pospavati.
0176 Tute svati noćcu prenoćiše.
0177 Kada b’jela gora zazorila,
0178 Diglo se je trideset čauša,
0179 Pak svi viču jedan do drugoga:
0180 „Azur, svati, velika gospodo!
0181 Vr’jeme naše, da mi putujemo,
0182 Kasno nam je i daleko nam je,
0183 Kratki danci, a dugi konaci!”
0184 Kad to čula l’jepa kita svata,
0185 Podiglo se trideset serdara,
0186 Razaviše trideset barjaka,
0187 Pak mi konje-vile poklopiše:
0188 Povedoše Maru Jurkovića.
0189 Otidoše niz to polje ravno
0190 Pjevajući i puškarajući,
0191 Igrajući dobre konje svoje.
0192 Zdravo ravno polje prehodiše
0193 I u crnu goru dohodiše.
0194 Kad su bili usred gore crne,
0195 Eto viče vila sa planine:
0196 „Zlo ti bilo, Smiljanić serdare!
0197 Da imadeš krila sokolova,
0198 Ne bi perje meso iznosilo,
0199 Kamo li ćeš junak prohoditi
0200 I provesti kićene svatove,
0201 Među njima Maru Jurkovića.
0202 Čekaju te dva mlada vezira
0203 Nasred Duvna, nasred polja ravna,
0204 S njima jesu trista pašalija.
0205 A i da bi njima utekao,
0206 Ali ne ćeš Tomić Miovilu,
0207 Jer te čeka u crnoj gorici,
0208 U gorici putu na raskršću
0209 S ono svojih trijest i tri druga!”
0210 Kad to čuo Smiljanić serdare,
0211 Vas užuti kano i naranča.
0212 Pogleda ga Mare Jurkovića,
0213 Pa djeveru svomu govorila:
0214 „Oj djevere, moj zlatni prstene!
0215 Goni konja do Ilije moga,
0216 Da ja njemu jednu riječ rečem.”
0217 Kad to čuo mlađani djevere,
0218 On pod Marom potjera konjica;
0219 Do Ilije mlada dohodila,
0220 Pa je njemu tiho besjedila:
0221 „Oj Ilija, draži od očiju
0222 Zašto si mi, Ile, užutio,
0223 Užutio kano i naranča?
0224 Oli sam ti neugodna Mara,
0225 Oli te je zaboljela glava
0226 Od velika vina i duhana?
0227 Oli ti je neugodan punac,
0228 Oli punac, oliti punica?”
0229 Odgovara Smiljanić Ilija:
0230 „Nije mene glava zaboljela
0231 Od velika vina i duhana,
0232 Nit si meni neugodna, Maro,
0233 Niti punac, ni stara punica,
0234 Već mi viče vila od planine:
0235 Zlo ti bilo, Smiljanić serdare,
0236 Da imadeš krila sokolova,
0237 Ne bi perje mesa pronosilo,
0238 Kamo li ćeš junak prohoditi
0239 I provesti kićene svatove,
0240 Među njima Maru Jurkovića.
0241 Čekaju te dva mlada vezira
0242 Nasred Duvna, nasred polja ravna,
0243 A s njima je trista pašalija.
0244 A i da bi njima utekao,
0245 Ali ne ćeš Tomić Miovilu,
0246 Jer te čeka u crnoj gorici,
0247 U gorici, putu na raskršću,
0248 S ono svojih trijest i tri druga.”
0249 Kad je Mare Ilu razumila,
0250 Odma ona njemu besjedila:
0251 „Smiljaniću, draga dušo moja,
0252 Lasno ću ti ja svate provesti.
0253 Daj ti meni sve muško od’jelo
0254 I daj meni konja ispod sebe,
0255 Svoga konja, pretila đogina!”
0256 Sve joj daje Smiljanić serdare:
0257 Daje njojzi konja ispod sebe
0258 I daje joj sve muško od’jelo.
0259 Kad to vidi Mare Jurkovića,
0260 Žensko svlači, a muško oblači:
0261 Na se meće gaće i košulju,
0262 Na se meće suknene čakšire,
0263 Na kojim’ su kopče dimislije.
0264 Više joj je pod koljenom zlata,
0265 Nek skrleta sukna nad koljenom.
0266 Pa oblači svilne anterije,
0267 A svrh toga troje toke sjajne,
0268 Dvoje vite, a treće salite,
0269 Što su vite, do srme žežene,
0270 A salite, od suhoga zlata.
0271 Pak se paše pasom mukadimom
0272 Za pas meće dva jarka pušaka:
0273 Dvi breškinje, a dvi mletačkinje.
0274 I među njih palu okovanu,
0275 Na kojoj je trista belenzuka,
0276 Belenzuka od suhoga zlata,
0277 Pa oblači zelenu dolamu,
0278 Na kojoj je šezdeset putaca,
0279 Svako puce po po litre zlata.
0280 A kakvo je puce pod gr’oce:
0281 Ono drži sedam litar’ vina,
0282 Sve se ono na burmu odvija.
0283 Kad junaci piju rujno vino,
0284 Puce sviju, pak njim vino piju.
0285 A na glavu kalpak i čelenku,
0286 Oko nje je dvanest čelenaka.
0287 A kakva je na čelu čelenka,
0288 Reko b’ da je zv’jezda prehodnica.
0289 S l’jeve strane pero pozlaćeno,
0290 Sve se ono na burmu odvija,
0291 Ono kaže, otkud vjetar puše;
0292 Kada puše, samo se zavija,
0293 Kad ne puše, samo se odvija.
0294 Kad se l’jepo Mara napravila,
0295 Uzjašila Ilina đogina,
0296 Zapalila lulu i duhana.
0297 Pred svatima poletila Mara,
0298 Pred svatima dobra konja jaše.
0299 Kroz tu crnu goru prohodiše,
0300 I na Duvno polje zahodiše.
0301 Ali Mara zaigra konjica;
0302 Nit je svati zgledati ne mogu,
0303 Kamo li će oni dostignuti.
0304 Nasred Duvna polja dohodila,
0305 Zagleda ju vezir-paša mladi,
0306 Pa djevojci vezir besjedio:
0307 „Boga tebi, prvinče svatova,
0308 Ide l’ Ile, vodi li djevojku?”
0309 Djevojka mu mudro polagiva:
0310 „Ide Ile, ne vodi djevojke,
0311 Pošto ju je ostavila majka
0312 Za vezira, za mlađega sina.”
0313 Kad to čuo vezir-paša mladi,
0314 Mašio se u džep od dolame,
0315 Izvadio šest stotin’ cekina:
0316 „Na ti, momče, ter se napij vina,
0317 Kada dođeš u Kotare ravne!
0318 Jaši konja, ko si i jašio,
0319 Od mene ti nema neprilike.”
0320 Otle ode Jurkovića Mara;
0321 Zdravo svoje svate provodila,
0322 Doklen Duvno polje prehodiše
0323 I u crnu goru ulaziše.
0324 Kad su bili putu na raskršću,
0325 Eto viknu Tomić Miovile:
0326 „Boga tebi, prvinče svatovski,
0327 Nu ustavi pod sobom konjica,
0328 Dok ja s tobom riječ progovorim!”
0329 Kad to čula Jurkovića Mara,
0330 Ona svoga konja ustavila.
0331 Govori joj Tomić Miovile:
0332 „Da ti bora, prvinče svatovski,
0333 Ide l’ otud Smiljanić serdare,
0334 Ide l’ otud, vodi li djevojku?”
0335 Mara njemu mudro polagiva:
0336 „Eto ide Smiljanić serdare,
0337 A ne vodi ljepotu djevojku,
0338 Pošto ju je ostavila majka
0339 Za junaka Tomić Miovila.”
0340 Kad to čuo Tomić Miovile,
0341 Mašio se u džep od dolame,
0342 Pa izvadi pet stotin’ cekina:
0343 „Na ti, momče, ponapij se vina,
0344 Kada dođeš u Kotare ravne!
0345 Jaši konja, ko si i jašio,
0346 Lulu puši, ko si i pušio,
0347 Od mene ti nema neprilike.”
0348 Kad to čula Jurkovića Mara,
0349 Svoga dobra konja ošinula,
0350 I još svoju lulu pripalila.
0351 Zdravo crnu goru prehodila,
0352 Svoje svate zdrave provodila,
0353 Na kotarsko polje zahodila.
0354 Kad su bili nasred polja ravna,
0355 Tute Mare ustavi konjica,
0356 Dok se l’jepo svati iskupili,
0357 Pa govori Jurkovića Mara:
0358 „Dušo moja, Smiljanić serdare,
0359 Ja ću poći napr’jed pred svatima,
0360 A kad dođem u Kotare ravne,
0361 Hoću li ti kulu poznavati?”
0362 Govori joj Smiljanić serdare:
0363 „Drago moje, Jurkovića Mare,
0364 Lako ćeš mi kulu poznavati:
0365 Kula moja nasred je Kotara
0366 Ponajviša, a i ponajljepša,
0367 Oko kule kamene avlije,
0368 Uz avlije borje posađeno,
0369 Sve je borje glavam’ nakićeno
0370 Od Turaka smaknutih junaka.”
0371 Kad to čula Jurkovića Mara,
0372 Otole je poletila mlada,
0373 Dok doleti u Kotare ravne,
0374 A do kule Smiljanić serdara,
0375 Kad je b’jeloj kuli doletila,
0376 A pred kulom divno kolo igra,
0377 Kolo igra trijest djevojaka,
0378 Kolo vodi seka Smiljanića.
0379 U dvor Mara konja ugonila,
0380 Pa je svoga konja razjašila,
0381 Ter otide u kolo djevojkam’.
0382 U kolo se Mara uhvatila,
0383 Sve je kolo glavom nathitila
0384 I ljepotom svojom začinila.
0385 U ta doba Smiljanić serdare
0386 Ide s kitom lijepih svatova.
0387 Kad ga vidje seka Smiljanića,
0388 Svome bratu ona doigrala,
0389 Pak je njemu mlada besjedila:
0390 „Otkuda ti junak u svatovim’,
0391 Kojino je prvi dojezdio?
0392 Ne bi l’, brate, mene zaprosio?”
0393 Govori joj Smiljanić serdare:
0394 „Anđelijo, draga sestro moja!
0395 Nije ono junak u svatovim’,
0396 Već je ono Mara Jurkovića,
0397 Istinita moja vjerenica.”
