Удаја Маре, кћери сердара Јурковића
0001 Откада је постала Крајина,
0002 Горе турска, а доли каурска,
0003 Није љепша порасла дјевојка,
0004 Што је Мара Јурковић сердара!
0005 А како је л’јепа и пристала,
0006 Мамила би по небу облаке,
0007 Камо л’ не би по земљи јунаке.
0008 Да се маши бору за гранчице,
0009 Све би гране бору повенуле,
0010 Камо л’ не би срце у јунаку.
0011 О, како је л’јепа и пристала:
0012 Два су ока два драга камена,
0013 Два образа два ђула румена;
0014 Чело јој је сјајна мјесечина,
0015 Бјеље јој је лице од артије.
0016 На њу јесу просци навалили.
0017 Просци просе на све четри стране:
0018 С мора јесу два млада морнара,
0019 Од Цетине Шарац Мамут-ага,
0020 Од Задварја Борчићу Алија,
0021 А од Задра бане Задранине,
0022 А од Скопља два млада Копчића,
0023 Од Босне су два млада везира,
0024 Из Котара Смиљанић сердаре,
0025 Из горице Томић Миовиле,
0026 Из Мостара Јаребица Мујо.
0027 Ал се Мара ником не обећа.
0028 Кад то види Јурковић сердаре,
0029 Својој кћери Мари говорио:
0030 „Ој ти душо, Маре, кћери моја,
0031 Што си л’јепа, да си, кћери, сл’јепа!
0032 Мени твоји просци додијаше:
0033 Што год љето донесе ми жита,
0034 Све просачки коњи позобаше,
0035 А јунаци вино и ракију.
0036 Већ се удај, драга кћери моја,
0037 Ти се удај, за кога ти драго!
0038 Ако ли се ти удати не ћеш,
0039 Ево теби тврду вјеру дајем,
0040 Саковат ћу кочију од злата,
0041 На њу хоћу тебе поставити
0042 И уз тебе три товара блага.
0043 Хоћу сјести тебе у кочију
0044 И све рухо на те поставити;
0045 Писат хоћу књиге на све стране,
0046 Нек доходе млађани јунаци
0047 У недјељу, која прва дође,
0048 Нек се скупе на поље широко,
0049 Нека буде трка од јунака,
0050 Од јунака и од добрих коња.
0051 Међу њима, тко најбржи буде,
0052 Нек те води, драга кћери моја,
0053 И нек вози од злата кочију!”
0054 Кад је Мара р’јечи разумила,
0055 Иде она у ложницу своју,
0056 Пак узимље дивит и артије,
0057 Тер написа књигу на кољену.
0058 А када је књигу написала,
0059 Она нађе момка књигоносца
0060 И даје му три жута цекина,
0061 Да однесе књигу у Котаре
0062 А до куле Смиљанић сердара.
0063 Кад се момче књиге добавило,
0064 Ободе се ногом у стражњицу,
0065 Пак одскака низ то поље равно.
0066 Момче скаче од ст’јене до ст’јене
0067 Кано соко од гране до гране;
0068 Скаче момче од буса до буса
0069 Кано риба од вира до вира,
0070 Док долети у Котаре равне
0071 Б’јелој кули Смиљанић сердара.
0072 Код куле је њега находио,
0073 Тер му даје књигу шаровиту.
0074 Књигу прима Смиљанић сердаре.
0075 Књигу прима и одма је штије,
0076 Књигу штије и на њу се смије.
0077 Мисли јунак, да нитко не гледа,
0078 Ал га гледа сека Анђелија,
0079 Пак је свому брату говорила:
0080 „Откле теби ситна књига дође?
0081 Није л’, брате, од каква јунака,
0082 Који мене у тебе запроси?”
0083 Али братац секи одговара:
0084 „Није ово књига од јунака,
0085 Већ дјевојке, Јурковића Маре,
0086 А од моје младе заручнице;
0087 Од ње мени ситна књига дође,
0088 Да сакупим кићене сватове,
0089 Па да идем у прву недјељу,
0090 Свате водим, колико ми драго.”
0091 Вр’јеме мало, задуго не било,
0092 Кад видио Смиљанић сердаре,
0093 Намах пише листак ситне књиге,
0094 Тер ју шаље к Сењу, б’јелу граду,
0095 Свому побри Сењанин Ивану.
0096 У књизи га л’јепо поздрављаше:
0097 „Мој побрица, Сењанин Иване,
0098 У недјељу, која прва дође,
0099 Дођи, побро, к мени на весеље
0100 И доведи до триста сватова,
0101 Све Сењана, млађаних јунака!”
0102 Ову шаље, другу написује,
0103 Тер ју шаље до Карловца града
0104 Свому побри, бану од Карловца:
0105 „Мој побрица, бане од Карловца,
0106 Дођи, побро, к мени на весеље
0107 У недјељу, која прва дође,
0108 И поведи до триста сватова
0109 Карловчана, млађаних јунака!”
0110 Ову шаље, трећу написује,
0111 Опрема је у турску Крајину
0112 До Гламоча, града бијелога,
0113 Свому побри Гламоч-Мухамеду:
0114 „Дођи, побро, к мени на весеље
0115 У недјељу, која прва дође;
0116 Поведи ми до триста сватова,
0117 Гламочана, млађаних Турака!”
0118 Кад је б’јеле књиге расписао,
0119 Он ти иде по Котару равну,
0120 Па сакупља кићене сватове
0121 По Котару и около њега.
0122 Триста их је јунак сакупио:
0123 Самих има тридесет сердара,
0124 Све сердара од равних Котара.
0125 Вр’јеме мало, задуго не било,
0126 Док је дошла света недјељица.
0127 Ни зорица није исходила,
0128 Ни даница перје помолила,
0129 Ето иде Иве Сењанине,
0130 Који води до триста сватова,
0131 Сви на коњим’ ко на б’јелим вилам’.
0132 Јоште нису коње разјашили,
0133 Ал ти иде бане од Карловца,
0134 Који води до триста сватова.
0135 Још ни они коње разјашили,
0136 Ал ето ти Гламоч-Мухамеда,
0137 И он води до триста Турака,
0138 Гламочана, млађаних јунака.
0139 Када ли се свати сакупише
0140 Око двора Смиљанић Илије,
0141 Вас је Котар димом задимио
0142 А од паре коњске и јуначке.
0143 Ето иде тридесет сердара,
0144 Пак сви носе зелене барјаке.
0145 Кад су дошли к двору Смиљанића,
0146 Подвикује чауш до чауша:
0147 „Азур, свати, велика господо!
0148 Вр’јеме наше, да ми путујемо;
0149 Касно нам је и далеко нам је,
0150 Кратки данци, а дуги конаци.”
0151 Отоле се свати подигоше,
0152 Пак одоше низ то поље равно.
0153 Здраво равно поље преходише,
0154 На црну су гору доходили,
0155 И ту гору здраво проходили,
0156 Опет свати на поље дођоше
0157 На погледу куле Јурковића.
0158 Сагледа их Јурковић сердаре
0159 Па је својим слугам говорио:
0160 „Слуге моје, сиви соколови,
0161 Када бану кићени сватови,
0162 Ви сађите доли у авлију,
0163 Под сватовим’ коње прихватите;
0164 Коње мећ’те на траву зелену,
0165 А јунаке у кулу бијелу!”
0166 Добре слуге, поговора нема.
0167 У та доба бануше сватови,
0168 В’јерне слуге доље полетише,
0169 Под сватовим’ коње прихватише;
0170 Коње мећу у траву зелену,
0171 А јунаке у бијелу кулу.
0172 А кадли се свати искупише,
0173 Сви сједоше они вечерати.
0174 А кад л’јепо свати вечераше,
0175 Отидоше слатко поспавати.
0176 Туте свати ноћцу преноћише.
0177 Када б’јела гора зазорила,
0178 Дигло се је тридесет чауша,
0179 Пак сви вичу један до другога:
0180 „Азур, свати, велика господо!
0181 Вр’јеме наше, да ми путујемо,
0182 Касно нам је и далеко нам је,
0183 Кратки данци, а дуги конаци!”
0184 Кад то чула л’јепа кита свата,
0185 Подигло се тридесет сердара,
0186 Разавише тридесет барјака,
0187 Пак ми коње-виле поклопише:
0188 Поведоше Мару Јурковића.
0189 Отидоше низ то поље равно
0190 Пјевајући и пушкарајући,
0191 Играјући добре коње своје.
0192 Здраво равно поље преходише
0193 И у црну гору доходише.
0194 Кад су били усред горе црне,
0195 Ето виче вила са планине:
0196 „Зло ти било, Смиљанић сердаре!
0197 Да имадеш крила соколова,
0198 Не би перје месо износило,
0199 Камо ли ћеш јунак проходити
0200 И провести кићене сватове,
0201 Међу њима Мару Јурковића.
0202 Чекају те два млада везира
0203 Насред Дувна, насред поља равна,
0204 С њима јесу триста пашалија.
0205 А и да би њима утекао,
0206 Али не ћеш Томић Миовилу,
0207 Јер те чека у црној горици,
0208 У горици путу на раскршћу
0209 С оно својих тријест и три друга!”
0210 Кад то чуо Смиљанић сердаре,
0211 Вас ужути кано и наранча.
0212 Погледа га Маре Јурковића,
0213 Па дјеверу свому говорила:
0214 „Ој дјевере, мој златни прстене!
0215 Гони коња до Илије мога,
0216 Да ја њему једну ријеч речем.”
0217 Кад то чуо млађани дјевере,
0218 Он под Маром потјера коњица;
0219 До Илије млада доходила,
0220 Па је њему тихо бесједила:
0221 „Ој Илија, дражи од очију
0222 Зашто си ми, Иле, ужутио,
0223 Ужутио кано и наранча?
0224 Оли сам ти неугодна Мара,
0225 Оли те је забољела глава
0226 Од велика вина и духана?
0227 Оли ти је неугодан пунац,
0228 Оли пунац, олити пуница?”
0229 Одговара Смиљанић Илија:
0230 „Није мене глава забољела
0231 Од велика вина и духана,
0232 Нит си мени неугодна, Маро,
0233 Нити пунац, ни стара пуница,
0234 Већ ми виче вила од планине:
0235 Зло ти било, Смиљанић сердаре,
0236 Да имадеш крила соколова,
0237 Не би перје меса проносило,
0238 Камо ли ћеш јунак проходити
0239 И провести кићене сватове,
0240 Међу њима Мару Јурковића.
0241 Чекају те два млада везира
0242 Насред Дувна, насред поља равна,
0243 А с њима је триста пашалија.
0244 А и да би њима утекао,
0245 Али не ћеш Томић Миовилу,
0246 Јер те чека у црној горици,
0247 У горици, путу на раскршћу,
0248 С оно својих тријест и три друга.”
0249 Кад је Маре Илу разумила,
0250 Одма она њему бесједила:
0251 „Смиљанићу, драга душо моја,
0252 Ласно ћу ти ја свате провести.
0253 Дај ти мени све мушко од’јело
0254 И дај мени коња испод себе,
0255 Свога коња, претила ђогина!”
0256 Све јој даје Смиљанић сердаре:
0257 Даје њојзи коња испод себе
0258 И даје јој све мушко од’јело.
0259 Кад то види Маре Јурковића,
0260 Женско свлачи, а мушко облачи:
0261 На се меће гаће и кошуљу,
0262 На се меће сукнене чакшире,
0263 На којим’ су копче димислије.
0264 Више јој је под кољеном злата,
0265 Нек скрлета сукна над кољеном.
0266 Па облачи свилне антерије,
0267 А сврх тога троје токе сјајне,
0268 Двоје вите, а треће салите,
0269 Што су вите, до срме жежене,
0270 А салите, од сухога злата.
0271 Пак се паше пасом мукадимом
0272 За пас меће два јарка пушака:
0273 Дви брешкиње, а дви млетачкиње.
0274 И међу њих палу оковану,
0275 На којој је триста белензука,
0276 Белензука од сухога злата,
0277 Па облачи зелену доламу,
0278 На којој је шездесет путаца,
0279 Свако пуце по по литре злата.
0280 А какво је пуце под гр’оце:
0281 Оно држи седам литар’ вина,
0282 Све се оно на бурму одвија.
0283 Кад јунаци пију рујно вино,
0284 Пуце свију, пак њим вино пију.
0285 А на главу калпак и челенку,
0286 Око ње је дванест челенака.
0287 А каква је на челу челенка,
0288 Реко б’ да је зв’језда преходница.
0289 С л’јеве стране перо позлаћено,
0290 Све се оно на бурму одвија,
0291 Оно каже, откуд вјетар пуше;
0292 Када пуше, само се завија,
0293 Кад не пуше, само се одвија.
0294 Кад се л’јепо Мара направила,
0295 Узјашила Илина ђогина,
0296 Запалила лулу и духана.
0297 Пред сватима полетила Мара,
0298 Пред сватима добра коња јаше.
0299 Кроз ту црну гору проходише,
0300 И на Дувно поље заходише.
0301 Али Мара заигра коњица;
0302 Нит је свати згледати не могу,
0303 Камо ли ће они достигнути.
0304 Насред Дувна поља доходила,
0305 Загледа ју везир-паша млади,
0306 Па дјевојци везир бесједио:
0307 „Бога теби, првинче сватова,
0308 Иде л’ Иле, води ли дјевојку?”
0309 Дјевојка му мудро полагива:
0310 „Иде Иле, не води дјевојке,
0311 Пошто ју је оставила мајка
0312 За везира, за млађега сина.”
0313 Кад то чуо везир-паша млади,
0314 Машио се у џеп од доламе,
0315 Извадио шест стотин’ цекина:
0316 „На ти, момче, тер се напиј вина,
0317 Када дођеш у Котаре равне!
0318 Јаши коња, ко си и јашио,
0319 Од мене ти нема неприлике.”
0320 Отле оде Јурковића Мара;
0321 Здраво своје свате проводила,
0322 Доклен Дувно поље преходише
0323 И у црну гору улазише.
0324 Кад су били путу на раскршћу,
0325 Ето викну Томић Миовиле:
0326 „Бога теби, првинче сватовски,
0327 Ну устави под собом коњица,
0328 Док ја с тобом ријеч проговорим!”
0329 Кад то чула Јурковића Мара,
0330 Она свога коња уставила.
0331 Говори јој Томић Миовиле:
0332 „Да ти бора, првинче сватовски,
0333 Иде л’ отуд Смиљанић сердаре,
0334 Иде л’ отуд, води ли дјевојку?”
0335 Мара њему мудро полагива:
0336 „Ето иде Смиљанић сердаре,
0337 А не води љепоту дјевојку,
0338 Пошто ју је оставила мајка
0339 За јунака Томић Миовила.”
0340 Кад то чуо Томић Миовиле,
0341 Машио се у џеп од доламе,
0342 Па извади пет стотин’ цекина:
0343 „На ти, момче, понапиј се вина,
0344 Када дођеш у Котаре равне!
0345 Јаши коња, ко си и јашио,
0346 Лулу пуши, ко си и пушио,
0347 Од мене ти нема неприлике.”
0348 Кад то чула Јурковића Мара,
0349 Свога добра коња ошинула,
0350 И још своју лулу припалила.
0351 Здраво црну гору преходила,
0352 Своје свате здраве проводила,
0353 На котарско поље заходила.
0354 Кад су били насред поља равна,
0355 Туте Маре устави коњица,
0356 Док се л’јепо свати искупили,
0357 Па говори Јурковића Мара:
0358 „Душо моја, Смиљанић сердаре,
0359 Ја ћу поћи напр’јед пред сватима,
0360 А кад дођем у Котаре равне,
0361 Хоћу ли ти кулу познавати?”
0362 Говори јој Смиљанић сердаре:
0363 „Драго моје, Јурковића Маре,
0364 Лако ћеш ми кулу познавати:
0365 Кула моја насред је Котара
0366 Понајвиша, а и понајљепша,
0367 Око куле камене авлије,
0368 Уз авлије борје посађено,
0369 Све је борје главам’ накићено
0370 Од Турака смакнутих јунака.”
0371 Кад то чула Јурковића Мара,
0372 Отоле је полетила млада,
0373 Док долети у Котаре равне,
0374 А до куле Смиљанић сердара,
0375 Кад је б’јелој кули долетила,
0376 А пред кулом дивно коло игра,
0377 Коло игра тријест дјевојака,
0378 Коло води сека Смиљанића.
0379 У двор Мара коња угонила,
0380 Па је свога коња разјашила,
0381 Тер отиде у коло дјевојкам’.
0382 У коло се Мара ухватила,
0383 Све је коло главом натхитила
0384 И љепотом својом зачинила.
0385 У та доба Смиљанић сердаре
0386 Иде с китом лијепих сватова.
0387 Кад га видје сека Смиљанића,
0388 Своме брату она доиграла,
0389 Пак је њему млада бесједила:
0390 „Откуда ти јунак у сватовим’,
0391 Којино је први дојездио?
0392 Не би л’, брате, мене запросио?”
0393 Говори јој Смиљанић сердаре:
0394 „Анђелијо, драга сестро моја!
0395 Није оно јунак у сватовим’,
0396 Већ је оно Мара Јурковића,
0397 Истинита моја вјереница.”
