Ubijen golub

Ubijen golub Pisac: Jovan Grčić Milenko

I.
Devojčica uranila,
Golubove hrani,
Oko nje se načičkali
Gosti odabrani.

Pa joj guču: dobro jutro!
Pa joj šapćy: hvala!
Što ’no ih je tako rano
Na doručak zvala!

A njojzi je milo, milo,
Što im prija ’rana,
Pa ih okom ljupko broji,
Al’ — nema gaćana!...

»’De si, braca? pi, pi, pi, pi!«
Braca ne doleće;
A sve jato k’o da zbori:
»Doleteti neće!«...

Vedro čelo cure mile
Oblakom se muti;
Srce malo zadrhtalo
I poče da sluti:

»Sinoćke sam pušku čula
U lisnatoj dolji...
Što ću, Bože, tu je možda
Izda’no u bolji!...

Ko mi ubi pticu moju,
Miloga gaćana:
Jadovao — Bog bi dao —
Svu godinu dana!

U polju mu ne rodila
Šeničica Zlatna;
A na domu ne imao
Ni krpice platna!

Ne grlio milu svoju
— Ne bila bez mane! —
Jest, baš želim! pa nek’ više
Ne mori gađane!«...

Tako hitra izgovori
I ubrisa lice,
Jer ga suzom orosiše
Do dve ljubičice.

A jato joj žalostivno
U visinu prnu:
S beli krili da odnese
Nevolju joj crnu.

II.
»Dobar veče, zoro moja!«
— Gle, ko done Tošu? —
»Ti baš vredna; a šta šiješ?«
— Bratu mome pošu. —

I momak se zagledao
U prste joj male:
»Nije čudo, ružo moja,
Što te otsvud hvale!

Pa kad si mi vredna tako,
Da ti nešto dadem:
Jedno krasno pero, evo,
Tu ga baš imadem.«

I s šubare pero skide
— K’o srebrna grana —:
»Sinoćke sam baš ubio
Nečija gađana«...

Još delija ne ispriča
»Zbitije« lagano,
A devica ciknu jasno,
Ciknu uzdrhtano:

»Jo, žalosna! ti si, dakle,
Što mi pticu svlada,
A lovca sam — teško tebi —
’Vako klela mlada:

»Ko ulovi pticu moju,
Miloga gađana,
Da Bog da se — oženio
Kroz godinu dana!

U polju mu svud rodila
Šeničica zlatna;
A na domu uvek im’o
Tušta glatka platna...

Taj grlio milu svoju,
— Bila mu bez mane! —
I lovio kadgod hoće
Krilate gaćane!«...

Tako cura; a momak je
Stisk’o oko pasa,
Celiv’o joj usne slatke
Razum’o im glasa...

A ja više ne spominjem
Goluba i krilo,
No ću samo da vam reknem
Šta je dalje bilo.

Nije prošlo — verujte mi! —
Ni godina dana:
Golubica odletela
Kod svoga — gaćana!

Rodaun, 24 jula 1868.

Izvor

Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 89-92

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Grčić Milenko, umro 1875, pre 149 godina.