Убијен голуб

Убијен голуб Писац: Јован Грчић Миленко

I.
Девојчица уранила,
Голубове храни,
Око ње се начичкали
Гости одабрани.

Па јој гучу: добро јутро!
Па јој шапћy: хвала!
Што ’но их је тако рано
На доручак звала!

A њојзи је мило, мило,
Што им прија ’рана,
Па их оком љупко броји,
Ал’ — нема гаћана!...

»’Де си, браца? пи, пи, пи, пи!«
Браца не долеће;
А све јато к’о да збори:
»Долетети неће!«...

Ведро чело цуре миле
Облаком се мути;
Срце мало задрхтало
И поче да слути:

»Синоћке сам пушку чула
У лиснатој дољи...
Што ћу, Боже, ту је можда
Изда’но у бољи!...

Ко ми уби птицу моју,
Милога гаћана:
Јадовао — Бог би дао —
Сву годину дана!

У пољу му не родила
Шеничица Златна;
А на дому не имао
Ни крпице платна!

Не грлио милу своју
— Не била без мане! —
Јест, баш желим! па нек’ више
Не мори гађане!«...

Тако хитра изговори
И убриса лице,
Јер га сузом оросише
До две љубичице.

А јато јој жалостивно
У висину прну:
С бели крили да однесе
Невољу јој црну.

II.
»Добар вече, зоро моја!«
— Гле, ко доне Тошу? —
»Ти баш вредна; а шта шијеш?«
— Брату моме пошу. —

И момак се загледао
У прсте јој мале:
»Није чудо, ружо моја,
Што те отсвуд хвале!

Па кад си ми вредна тако,
Да ти нешто дадем:
Једно красно перо, ево,
Ту га баш имадем.«

И с шубаре перо скиде
— К’о сребрна грана —:
»Синоћке сам баш убио
Нечија гађана«...

Још делија не исприча
»Збитије« лагано,
А девица цикну јасно,
Цикну уздрхтано:

»Јо, жалосна! ти си, дакле,
Што ми птицу свлада,
А ловца сам — тешко теби —
’Вако клела млада:

»Ко улови птицу моју,
Милога гађана,
Да Бог да се — оженио
Кроз годину дана!

У пољу му свуд родила
Шеничица златна;
А на дому увек им’о
Тушта глатка платна...

Тај грлио милу своју,
— Била му без мане! —
И ловио кадгoд хоће
Крилате гаћане!«...

Тако цура; а момак је
Стиск’о око паса,
Целив’о јој усне слатке
Разум’о им гласа...

А ја више не спомињем
Голуба и крило,
Но ћу само да вам рекнем
Шта је даље било.

Није прошло — верујте ми! —
Ни година дана:
Голубица одлетела
Код свога — гаћана!

Родаун, 24 јула 1868.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 89-92

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.