Tuđinče (dramolet u jednom činu)/6
VI
BOSA (Pretrne i poražena izmakne na sred dvorišta gledajući netremice u vrata i očekujući sa strahoi i strepnjom da se Milun na njina pojavi).
MILUN (Zamalo izlazi i vodi za ruku detence od tri godine. Na telu mu igraju ribići, oko iu plamti, a glas mu se guši u grdu): Ko je ovo?
BOSA (Premrla, oborila glavu i ćuti).
MILUN: Ko je ovo, pitam te?
BOSA: (Ne miče i ne odgovara).
MILUN (Ostavi dete, prilazi joj, dočepa je za rame i grubo je zatrese): Čije je ovo, more, čije je?
BOSA (Prigušeno, šapćući): Božje...
MILUN: ...i tvoje?
BOSA (Poražena i potpuno klonula): I moje!
MILUN (Rikne kao ranjena zver i gušeći se od uzbuđenja poleti na nju sa uzdignutim pesnicama): Je l’?... Je l’ istina?... Istina je Kučko!...Kučko pogana!... Zar ja... zar ja tamo... Zar... (Uguši ga reč, i savladan veličinom bola malaksava te spušta pesnice, zatim se pribira, zaplamti ponova gnevom, steže pesnice i poleti još jednom na nju, ali se uzdržava i bori dugo sa sobom te se savlađuje, spušta opet pesnice i stišava se. Stišan, razmišlja i odlučuje se). Idi tamo — kupi prnje! (Pokazuje na kuću).
BOSA (Satrvena i slomljena, ni trenula nije, očekujući njegove udarce oborene glave. Na ove poslednje reči ona tek diže glavu i pogleda ga).
MILUN (Još odlučnije): Idi tamo... Kupi prnje!
BOSA (Pogleda ga još jednom, pa zatim oborene glave i ponizno uđe u kuću).
|