* * *


      

Tri pobratima

Vino piju do tri pobratima
U Risovcu prema jarkom suncu:
Jedno pobro: Janković Stojane,
Drugo pobro: Smiljanić Ilija,
Treće pobro: Mandušiću Vuče. 5
Kad se oni vina ponapili,
Svaki s' vali, da je junak pravi.
Al' govori Janković Stojane:
„Što bi koji, braćo, najvolio?“
Ond' Ilija priče govoriti: 10
„Čuj, Stojane, ja bih najvolio,
„Da sam sada u novoj mehani —
„Vino piti, a Maru ljubiti.“
Onda Stojan priče govoriti:
„Smiljaniću, ženska ljubilico! 15
„Mislio sam da si junak pravi..."
Onda Stojan priče govoriti:
„Čujte, braćo, ja bih najvolio,
„Da mi aber sa kotara dođe,
„Da su Turci kotar porobili, 20
„Porobili, vatrom popalili.“
Istom Stojan u riječi bivo,
Al' ga soldat sa Rosande viče,
Viče soldat sa Rosande straže:
„Jankoviću, zlo popio vino! 25
„Na grdne ti rane udarilo!
„Eno Turci kotar porobiše,
„Porobiše, vatrom popališe
„Upališe kulu Jankovića,
„Porobiše dućan Mandušića, 30
„Ujagmiše sestru Smiljanića.“
Kad to čuše sva tri pobratima,
Zgledaše se, na noge skočiše,
Svaki svome konju pojagmio,
A Ilija krilatu Golubu. 35
Al' govori Smiljašić Ilija:
„O moj brate, Janković Stojane!
„Vav'jek kažeš, da sam ženska glava;
„Vidićemo, ko je muška glava; —
„A ti čuješ Janković Stojane! 40
„Hajde, brate, pod Vuč'jak planinu,
„Od planine ti zateci Turke;
„A ti, čuješ, Mandušiću Vuče!
„Hajde, brate, uz kotare ravne,
„Uz kotare ti prikupi Turke 45
„Ka'ko čoban uz proleće ovce;
„A ja idem pr'jeko na kotare,
„Jer ja imam krilata Goluba,
„Koj' ne pazi plota ni vrlika.“
To rekoše, pa se rastadoše; 50
Otidoše svak na svoju stranu,
A Ilija na ravne kotare.
Kad Ilija do kotara sađe,
Na prvi je ogreš udario,
Na njga Turci ogreš prelomili. 55
Al' povika lički Mustaj-beže:
„Oj Ružico, sestro Smiljanića!
„Što se lomi ogreš po kotaru?“
Njemu Ruža mudro odgovara:
„Jesu s' Turci asij učinili.“ 60
Tad Ilija na ogreš udari;
Opet Turci ogreš prelomili.
Al' povika lički Mustaj-beže:
„Oj Ružico, sestro Smiljanića!
„Đe je tebi Vuče Mandušiću?“ 65
Mudro Ruža tijo odgovara:
„Vuk Mandušić prelomio ruku,
„A Janković sablju prelomio,
„Ilija se na smrt razbolio
„Otišli su sva tri u primorje: 70
„Vuk Mandušić liječiti ruku,
„A Janković sablju prekivati,
„A Ilija da s' od bolje l'ječi. —“
Istom oni u riječi bili,
Kad s' pomoli Smiljanić Ilija 75
Na Golubu konju krilatome;
Golub gazi mrtva i ranjena,
Il'ja s'ječe s obadvije strane.
Kad g' ugleda lički Mustaj-beže,
Brže s svome vrancu pojagmio, 80
Sestru Ružu za se je metnuo,
Pa otište uz kotare ravne;
Za njim leti Smiljanić Ilija,
Na Golubu konju krilatome.
Kad pristiže ličkog Mustaj-bega, 85
Tad ga viče Smiljanić Ilija:
„Oj Ružico, sestro Smiljanića!
„Ak' Turčinu odvoljela nisi,
„Daj ukloni pleći đevojačke.“
Ali Ruža njemu progovara: 90
„O moj brate, iza gore sunce!
„Kako ću ti pleća ukloniti,
„Kad me Ture jeste pritegnulo,
„Ja ne mogu očima gledati,
„Kamo l' tebi pleća ukloniti.“ 95
Tad Ilija udari Goluba,
Pred Turčina njega proćerao,
Sa Turčina otkinuo glavu,
Sestru Ružu malo obranio,
A po onoj po desnici ruci. 100
Tad Ilija grlom govorio:
„Možeš li mi rane preboljeti?“
„Mogu tebi rane preboljeti,
„Kad sam tebe kod sebe ščekala.“
Tad s' Ilija u kotare vrati, 105
I on nađe Vuka Mandušića,
Tad je njemu bio govorio:
„Pobratime, Vuče Mandušiću!
„Đe je tebi Janković Stojane?“
Tad Ilija bio govorio: 110
„Daj mi, Bože, vjetra iz oblaka,
„Da podigne maglu na planinu
„Da ja viđam čiji j' mejdan bio.“
Bog mu dade vjetra iz oblaka,
Pa podiže maglu na planinu, 115
Viđ' Ilija da j' njiv mejdan bio,
Pa besjedi Mandušiću Vuku:
„O moj brate, Mandušiću Vuče!
„Đe je nama Janković Stojane?
„Na njega je sila navalila! 120
„On je nama danas poginuo.“
Pa odoše preko gore crne.
Kad na polju viđeše Stojana,
On se titra na putalju svome,
Sa Turaka on otkida glave; 125
Kad li oni nešto pogledali,
Kad l' Janković kulu sazidao
Već od sami od turskije glava.“

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Krasić Vladimir, Srpske narodne pjesme starijeg i novijeg vremena, knjiga prva, Braća Jovanović, Pančevo, 1880., str. 61-66.