◄   XIII I II   ►

TREĆI ČIN

Raskošna vizantijska dvorana u trikalskome dvoru u Kastru. U dnu su dva velika otvorena luka. Pred širokim stubom koji nosi ove lukove, u niši, kamena figura kao fontana, iz koje teče voda. Sa strana, iz kojih se ulazi, niska, bogato zastrta sedišta koja se prostiru duž celih zidova, a završavaju se bogatim drvoreznim naslonima. Sa tavanice visi trokraki svetnjak u kome gori pamuk natopljen uljem. Natrag na stubu, s jedie i druge strane fontane, kao i na stubovima sa strane, učvršćeni gvozdeni prstenovi u koje će, docnije, sluge uturiti baklje. Ovde i onde trokraki sadžaci na kojma će se docnije upaliti tamnjan, izmirna i suho cveće koje prijatan i opojan miris raznosi. Veče je. Nebo, bogato iskićeno zvezdama, dogleda se kroz zadnje svodove. Scena je prazna.

I

VLAD, GRUBEŠA, SLUGE i SLUŠKINjE

VLAD( Dolazi s leva govoreći za sobom): Ovamo! (Dolazi pet do šest slugu noseći upaljene buktinje.) Stavite ih u Prstenove! (Sluge ubadaju baklje u prstenove).
GRUBEŠA (Dolazi s desna govoreći za sobom.): Ovamo! (Ulazi sedam osam devojaka noseći u skutovima cveće) Pospite svud, na sve strane, u svaki kut! (Devojke posipaju cveće).
VLAD (Grubeši): I dosad je bilo veselja u dvoru trikalskome, al’ ovakve spreme prvi put.
GRUBEŠA: Kao da smo kakvu veliku pobedu dobili.
VLAD: Porfirijase! Jesu li sve pevačice i svirači na okupu?
PROFIRIJOS: Jesu!
VLAD: I Agora i Agafa i Agata iz Kasiope? I Andronik?
PROFIRIJOS: Svi su tu!
VLAD: Naredi neka se spremi mirišljava smola i suho cveće sa Hiosa.
GRUBEŠA: Je l’ natočeno vino i slatka ružina vodica?
PROFIRIJOS: Jeste!
GRUBEŠA: Je li doneto grožđe iz Kastalanije, smokve sa Eubeje, nerandže iz Magnezije i sočni narovi iz Klinevosa?
PROFIRIJOS: Sve, sve je tu!
GRUBEŠA: Dobro, nek sve spremno bude!
PROFIRIJOS (Daje znak slugama te se povlače desno i sluginjama te se povlače levo, zatam se i sam ukloni.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.