◄   Pozorje 3. POZORIJE 4. Pozorje 5.   ►

POZORIJE 4.

BIVŠI, JUCA


JANjA: Pseto nevaljano, di si bila?

JUCA: Bila sam napolju.

JANjA: Napolje, napolje? Ko e slušio moja špekulacija?

JUCA: Ja ne znam.

JANjA: Ne znaš, škilji! A ko e šuškio na moja vrata?

JUCA: Zaboga, u sobi nije bilo nikoga!

JANjA: Nikoga, prokleto kost, samo tebe! Nemaš tvoja kujna, kao gazdarica, nego da si skitaš po sobu?

JUCA: Zaboga valjda znam šta mi je poso?

JANjA: Alopu! Znaiš da izgubiš glava tvoga gospodara. Apage, škilji, u kujnu, tu ti tebi mestu! (Uhvati je za ruku, pak je istera napolje i zabravi kako jedna tako druga vrata.) Prokleto Eva,

oći da prevari svoga muž! (Otvori Fala Bogu opet sanduk.) Moi krasni život! (Premeće novce, pa posle ustane i protegli se malo.) Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad

gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos banku! Što ću da mu dam? Ovo kaži: „Nemoj mene, gospodar!“ Ovo opet viče: „Nemoj mene, ja sum lapa!“ Škilji mali, nećim da vas prodam, oćim

da vas kotim, više, sve više, ja, dovde! (Pokazuje vrh sanduka.) Pak onda da legnim, da spavam slatko! Odite vi! (Uzme banke, pa broji.) Mia hiljada; ekaton, dio, trija, tesera, pendi,

eksi, epta, okto, inja, deka; dijes hiljades: tris hiljades; teseres hiljades. Teseres hiljades to — i deset hiljada u banku. Zbogom, vi drugi moi srci! (Smeši se.) Oćim da vas zatvorim da vas

niko ne dira (Zatvori sanduk.) E, sad da nosim na kir Dimu i da ištim obligacija. Oho! Ima više banku! (Opet izbroji.) E, e, ja sum dobro trgovac. Ne može da fali Grku. (Metne novce u

džep.) Dušo Juco! (Odbravi sobu.) Dušo Juco! (Odbravi i druga vrata.) dušo Juco!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.