Тврдица/3
| ◄ Позорје 2. | ПОЗОРИЈЕ 3. | Позорје 4. ► |
ПОЗОРИЈЕ 3.
КИР ЈАЊА и ПЕТАР
ЈАЊА: Ту ти писму дао кир Диму?
ПЕТАР: А?
ЈАЊА: У, што ми једиш, једили ти пси!... Ама графа ј’ од кир Дима, му познаим слово. (Гледи у писмо.) десет хиљада форинти, триа пер мезо, на четири месец, за едно право трго
вац, и Рошилдова облигација у залог, пе, пе, пе!!! Красно шпекулација! Харис то тео!⁴... Перо, синко, изиђи мало у авлија.
ПЕТАР: Казаћу му.
ЈАЊА: Шта ћиш да кажиш?
ПЕТАР: Да вам је по вољи.
ЈАЊА: Сметено, глуво! Изиђи у поле, кад ти кажим Ево вако, ја! (Узме га за руку, па га изведе напоље и забрави собу.) Проклето посла! Сад да изборим новци... Охо, чекај мало! (Забрави
брата куд је Јуца изишла.) Е, тако! (Отвори сандук.) Ама ово проклето Јуцо може да гледи кроз рупа. Кад види новци, зови поусталију, и ми убии. (Виче.) Душо Јуцо, душо Јуцо! Ено ћути
пасјо веро! Оћи да ми убии. Кад броим цванцики да слуша: „Охо! Јања има новци! Оди, господар арамбаша, да делимо!“ (Затвори сандук.) Јуцо бре, Јуцо бре! Нећиш да си зовиш? (Отвори
врата.) Јуцо, море, Јуцо!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|