Tvrdica/20
| ◄ Pozorje 8. | POZORIJE 9. | Pozorje 1. ► |
POZORIJE 9.
JANjA s kesom u ruci utrči, BIVŠI
JANjA: Kajmeno, kajmeno! Zaboga i poboga, propao sum!
KATICA: Zaboga, šta je ovo?
JANjA: Pustaljije, pustaljije!
JUCA: Gdi?
JANjA: Pobegli su, gospodin notarius, mi pomozite! Oćim da pođinim.
MIŠIĆ: Ali šta se to dogodilo usred podne?
JANjA: Ukradili mi novci.
MIŠIĆ: Ko, ko?
JANjA: Pustaljije!
MIŠIĆ: Ja vas ne razumem.
JANjA: Evo, došli obešenjake čivuti da menja novci. Imao sum dve-tri dukate, kao siromah čovek. Kako-tako, promenio sum. E, sad dođi drugi, oći cvanciki što ima mati božija. Ajde, da im dam. Pet
krajcari na jedno parče, lepu profit! Donesim ova kesa da izbira. Oni bira, ja gledim; oni bira, ja gledim. Vidim da sve jedi kartalcetli iz džepu, e, mislim, bole ga srcu. Kad plati i otidi,
broim moja kesa, nema dvadeset forinta strebru!
MIŠIĆ: E, gledaj ti sad! Da ne budete pogrešili pređe kad ste kesu brojali?
JANjA: Nije, gospodin notarius: dve stotine forinta strebro, brojo sum deset put. Nego sum nestreća. Oćim da propadnim. Huj, gospodin notarius, zašto nećete da tražite pustaljije? da vam dam...
to je vašu dužnost!
MIŠIĆ: Ja ne mogu verovati da su vas mogli tako prevariti: ta vi ste Grk!
JANjA: Grk? Gospodin notarius, to je bio Čivut!... Kirije imon, Rošildovu obligaciju! Nestrećnu Janju, kajmeno! (Otrči.)
MIŠIĆ: Ovo opet štogod znači.
JUCA: Evo mu poslovi!
MIŠIĆ: Tu bi trebalo pomoći. (Poklonivši se, pođe).
(Zavjesa pada.)
|