Тврдица/19
| ◄ Позорје 7. | ПОЗОРИЈЕ 8. | Позорје 9. ► |
ПОЗОРИЈЕ 8.
ПРЕЂАШЊИ и ЈУЦА
ЈУЦА: Шта мислите, шта је мој старац учинио?
КАТИЦА: Жалосна, да није само штете?
ЈУЦА (Мишићу): Има ли овај пасош своју важност?
МИШИЋ: Овај нема свога печата, не може дакле ни достовјерности имати.
ЈУЦА: Е, сад, гледајте на што га његова тврдоћа наводи! Из превелике штедње обичај има сваки печат с писма које добива скидати и наново у шипку претварати, да восак не купује. То је, дакле, и
јуче радио. Сад, како је до тога дошао да и с пасоша печат скине, ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам, доста је то што је пре негди, спремајући се на пут, кој до неколико
дана предузети мора, пасош извадио и сад га без печата налазим.
МИШИЋ (разгледа пасош): Хе, хе, хе! То је јамачно слуга учинио, видећи грдно велики печат овде, и хотећи своме господару у штедењу притећи. Хе, хе, хе! Шипка воска може се за петнаест
крајцара добити, а за овакови пасош мора платити форинту.
ЈУЦА: И што је свеће потрошио за то, и што је једанпут с такови воском писмо, наравно, слабо запечативши, векслу једну изгубио! Ја вам кажем, господине, кад би хотела приповедати све његове
будаласте послове, могла би се читава књига написати.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|