[Tamne m’gle zatamneše]
Tamne m'gle zatamneše,
a u belu zoru otamneše.
Pišti, plače Milja, Miličica.
Dočula gu njojna stara majka.
„Zašto, Miljo, tolko žalno plačeš?“ 5
„Bele zore, majko, zazoriše,
Turci naši dvori opkoliše,
i mojega brata uvatiše;
vrzaše mu ruke na grbinu,
na noge mu gvožđe zakovaše, 10
a kroz usta iglu probodnaše,
da ne može nikog da povikne,
i u Stambol grad ga otkaraše!“