Tako je moralo biti (drama u tri čina)/26
VI
SOFIJA, PREĐAŠNjI
SOFIJA (dolazi spolja) Pismo sam predala.
ĐORĐE: U ruke?
SOFIJA: Ne, gospodin nije bio kod kuće.
ĐORĐE (Jeli) To opet ne znači ništa, to je gubljenje vremena. Jelo, sad, je li, ne postoji ništa više čega bi se smeli bojati, što bi nas moglo prečiti? Naoružani smo hrabrošću i ja i ti. Odobravaš li da pođem sam naći ga?
JELA: Idi, idi sad i... slušaj... primi i najteže uslove... i najteže uslove, Idi, požuri!
ĐORĐE: Doviđenja! (Ode žurno)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|