Тако је морало бити (драма у три чина)/27
VII
ЈЕЛА, СОФИЈА
ЈЕЛА: Ох, како ме страшно боли глава, уморна сам! (Седа клонуло на канабе.)
СОФИЈА: Да донесем можда мало колоњске воде?
ЈЕЛА: Не, уквасите ми мало ову марамицу, годиће ми влага... (Даје јој.)
СОФИЈА (пође напоље, па затим на вратима) Госпођо... Господин Несторовић.
ЈЕЛА (тргне се и устаје) Не... реците нисам код куће... али... да ипак... пустите га, нека уђе.
СОФИЈА (повлачи се, пропушта Несторовића.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|