Tako je moralo biti (drama u tri čina)/27
VII
JELA, SOFIJA
JELA: Oh, kako me strašno boli glava, umorna sam! (Seda klonulo na kanabe.)
SOFIJA: Da donesem možda malo kolonjske vode?
JELA: Ne, ukvasite mi malo ovu maramicu, godiće mi vlaga... (Daje joj.)
SOFIJA (pođe napolje, pa zatim na vratima) Gospođo... Gospodin Nestorović.
JELA (trgne se i ustaje) Ne... recite nisam kod kuće... ali... da ipak... pustite ga, neka uđe.
SOFIJA (povlači se, propušta Nestorovića.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|