◄   Позорје 4. POZORIJE 5. Позорје 6.   ►

POZORIJE 5.


(DOKTOR, PREĐAŠNjI)


MANOJLO: Gospodin doktor, gdi ste vi ostavili vaš razum?
DOKTOR: Perzerin zna; kod kuće da sedi.
ISAJLO: Bogme, njega nema.
DOKTOR: Kako to?
ISAJLO: Ako ga ne budete gdi zatvorili; a u sobi ga nema.
DOKTOR: Nemoj se šaliti! Zar niste čuli, da je čovek čovekom...
MANOJLO: Samo čerez razumnu dušu.
DOKTOR: I moj razum da se izgubi? Ko je ulazio u sobu.
ISAJLO: Niko, nego nam je jedan čovek kazao da se neki provlačio kroz prozor. Tako je kad ste tvrdi, pa nećete da metnete gvožđe.
DOKTOR (preteći): Ja oću da mi se razum nađe.
Razumete li? Čovek ne može biti bez razuma.
MANOJLO: Kud ga znamo tražiti?
DOKTOR: Ja oću da mi se razum nađe, jer inače — u policiju.
ISAJLO: Ja ću kazati da niste vaš razum nikome pokazivali pa može biti da ga niste ni imali, nego nam samo bedu pravite.
DOKTOR: Umoči u moralnost tvoj zalazeći jezik!
ISAJLO: Da ga ne budete ostavili kod kakve prijateljske devojke?
DOKTOR: Ti znaš da ja razum ne nosim sa sobom. Vi treba da odgovarate.
ISAJLO: Ako je baš do toga, mi ćemo platiti. Bog zna, valjda ništa i ne vredi.
DOKTOR: To ti kažeš.
ISAJLO: Evo da vam ja dam moj razum, kad vam je baš tako od potrebe.
DOKTOR: Tvoj razum ne može moj zameniti.
MANOJLO: da ne budete mislili ostaviti ga kod kuće, pa ste ga poneli sa sobom i na putu gdi izgubili? Kako bi bilo, kad bi potražili po varoši, valjda se neće niko otimati za vaš razum.
DOKTOR: Stani, ideja je dobra! (Otide na stranu i počne pisati.)
ISAJLO (Manojlu): Vidiš, kako smo ga zabunili. Mora da ućuti.
MANOJLO: Opet je dobar čovek. drugi da izgubi razum, izeo bi se od muke, a kod njega je svejedno, ili imao razuma, ili nemao.
DOKTOR (stupi na sredu i čita): ,,Razum dolepotpisanog doktora nestao je. Ili je to učinjeno iz ačećeg oštroumija, ili iz pakosti, ili slučajno. Svaki koji doznao bude, gdi leži istom doktoru razum, neka se njemu prijavi, pa će dobiti 100 talira.“ (ISAJLU) danas izilaze novine. Idi brzo, neka se ovo stavi, jošt ima vremena!
ISAJLO: Razumem, g<opodin> doktor. (Otrči.)
DOKTOR (Manojlu) Mi ćemo međutim nauku produžiti.
MANOJLO: Bez razume?
DOKTOR: To ne čini ništa. Prvo i prvo, treba učiti zemljeopisanije.
MANOJLO: Šta je to zemljeopisanije?
DOKTOR: Zemljeopisanije jest nauka, koja uči ono nebesno tjelo poznati, bez kog bi ovaj svet biti, i mi suštestvovati prestali. Iščislitelno zemljeopisanije smatra Zemlju kao jedno tjelo, na kom ljudi žive.
MANOJLO: To ne razumem.
DOKTOR: Iščisliti znači meriti.
MANOJLO: Pa zašto iščislitelno zemljeopisanije smatra Zemlju kao tjelo, na kome ljudi žive, kad se ljudi ne mere?
DOKTOR: To ćeš čuti dok dođe razum kući. Jestestveno zemljeopisanije ima je u vidu kao jedno prirodno tjelo, koje se na više časti deli, i sve te časti, kao predjele, vodu, podnebije, proizvode i ljude pozasebe opisuje.
MANOJLO: Zar su ljudi čast Zemlje? Ali pravo, čovek je po Svetom pismu stvoren od zemlje; nego kako je podnebije čast Zemlje?
DOKTOR: Jer se Zemlja deli na podnebije, proizvod itd.
MANOJLO: Proizvod je i magarac, dakle i magarac je čast Zemlje.
DOKTOR: Znaš li, gdi je sjever, vostok, zapad i jug?
MANOJLO: Znam.
DOKTOR: Dakle, vid je naše Zemlje na podobije đuleta, koje je na sjeveru i jugu nešto malo ugnuto. To je sasvim jasno.
MANOJLO: Jeste, samo molim, gdi je na đuletu sever i jug.
DOKTOR: Otoič si kazao da znaš.
MANOJLO: Znam po suncu, ali na đuletu ne znam.
DOKTOR: Kad ti se jasno protolkuje, nemoj kazati ne znam, jer ćeš biti oskudan na mudrosti. Dakle, dalje: Znaš li, šta je pol?
MANOJLO: Znam, pola ima dva.
DOKTOR: Dobro.
MANOJLO: Jedan je muški i jedan ženski pol.
DOKTOR: Nije slobodno izvrtati. Dalje, krug znaš šta je, a čerta znaš šta je, dakle krug čerte.
MANOJLO: Molim, to ne razumem. Krug je nešto okruglo, a čerta ide pravo. Šta je to krug čerte?
DOKTOR: To se uči u matematiki, koju ja nisam učio. Tako se isto u matematiki uči da se ekvator deli na 360 časti, tj. stepena.
MANOJLO: To mora da je lepa nauka, škoda što je niste učili.
DOKTOR: Zemlja osvim dviženja oko sama sebe ima drugo oko Sunca.
MANOJLO: Šta je to: oko sama sebe?
DOKTOR: Oko sebe. Valjda srpski znaš.
MANOJLO: Kod nas se govori: oko same sebe, ili: sama oko sebe, a ne: oko sama sebe i osvim.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.