Strainja
0001 Knjigu piše Bošnjanine Tafo
0002 iz te Bosne zemlje ponosite
0003 ter je šalje ban-vojvodi Janku.
0004 U knjizi ga divno pozdravljaše,
0005 u pozdravu ovako zboraše:
0006 "Ja sam čuo da si junak dobar,
0007 a ni mene ne hudi družina,
0008 zato tebe na mejdan pozivam
0009 u Jabuku zelenu planinu,
0010 rok neđelja, mejdan poneđeljnik
0011 a utornik da kukaju majke,
0012 oli moja, oli tvoja, Janko,
0013 oli moja, oli obadvije!"
0014 A kad Janku glas i knjiga dođe,
0015 knjigu gleda, suze prolijeva.
0016 Pitala ga vjernica ljubovca:
0017 "Okle ti je knjiga dopanula,
0018 što l’ je tako knjiga žalostiva?"
0019 "Ostavi me, moja vjerna ljubo!
0020 Zove mene Tafo na mejdana,
0021 u Jabuku visoku planinu,
0022 Tafo mi je braću pogubio,
0023 sedamdeset bratah Ugričićah,
0024 sve što ih je na mejdan posjek’o;
0025 da ne pođem bruka i sramota,
0026 ako l’ pođem, moja vjerna ljubo,
0027 već me, bogme, nigda viđet nećeš."
0028 Al’ je Janku ljuba besjedila:
0029 "Ako hoćeš poslušati mene,
0030 ti ćeš samnom u postelju spati,
0031 a Tafu ćeš odasjeći glavu."
0032 Od jada se Janko nasmijao:
0033 "Muč’, ne luduj, moja vjerna ljubo!
0034 Nit’ je bilo, niti biti more,
0035 dobru konju i dobru junaku
0036 tri dni hoda ima do Jabuke,
0037 a ja s tobom spavat u postelju
0038 i Turčina posjeć’ na mejdanu,
0039 moja ljubo, to biti ne more."
0040 "More biti, dragi gospodaru,
0041 ako hoćeš mene poslušati.
0042 Nared’, Janko, gospodsku večeru
0043 i sastavi Ugre na večeru,
0044 i prizovi Banović-Strainu,
0045 navali im vino i rakiju,
0046 a kad budu u najviše pivo,
0047 ti iznesi gosposke darove
0048 i darivaj braću Ugričiće,
0049 nedaj ništa Banović Strahinji,
0050 zametnuće uput Strahinj’ kavgu,
0051 ti mu nedaj , dragi gospodaru,
0052 neg’ ovako besjedi Strainji:
0053 "Ako su ti zlatna pera mila,
0054 eto silnog Tafe Bošnjanina,
0055 sedamdeset u njeg’ perjanicah,
0056 s Ugričićah sedamdeset bratah
0057 što ih Turčin na mejdan dobio,
0058 već ga zovi na mejdan junački
0059 u Jabuku zelenu planinu,
0060 u neđelju koja prva dođe,
0061 rok neđelja, mejdan poneđeljnik
0062 u utornik da kukaju majke,
0063 oli turska, ol’ tvoja, Strahina,
0064 i ja ću te darivati divno,
0065 daću tebe moje krilo zlatno,
0066 i suviše bezcjenu kolajnu,
0067 i sestricu moju za ljubovcu,
0068 da budemo mili prijatelji."
0069 A Strahin je sobom junak dobar,
0070 on će poći na mejdan uputa
0071 i Turčinu odasjeći glavu,
0072 a ti samnom spavat u postelji,
0073 pa ti si se, Janko, prepanuo."
0074 A kad Janko ljubu razumio,
0075 on pripravi gosposku večeru,
0076 i sakupi Ugre na večeru,
0077 i priziva Banović-Strahinju,
0078 navali im vina i rakije,
0079 a kad biše u najviše pivo,
0080 ondaj skoči ban-vojoda Janko
0081 te donese gosposke darove
0082 te dariva braću Ugričiće,
0083 nekom’ pero, nekom’ perjanicu,
0084 a jednijem zlaćene kolajne,
0085 neda ništa Banović-Strahinji,
0086 a Strahinj se naijedi ljuto
0087 pa ovako Janku besjedio:
0088 "Kamo, Janko, za mene darovi?
0089 Kad je boj bit’ s Otmanović-carem,
0090 više sječem Turak’ na mejdanu,
0091 neg’ ti, Janko, s Ugričić’ma svijem
0092 pa nijesam gori od drugoga,
0093 a sad nejma za mene darovah!?"
0094 Ovako mu Janko odgovara:
0095 "Ako su ti zlatna pera mila,
0096 et’ u Bosni Tafe Bošnjačine
0097 i u njega sedamdeset perah
0098 s Ugričićah sedamdeset bratah,
0099 sve što ih je na mejadan dobio,
0100 zovni Tafa na mejdan junački
0101 u Jabuku zelenu planinu,
0102 rok neđelja, mejdan poneđeljnik
0103 u utornik da kukaju majke,
0104 ja li turska, ja l’ tvoja, Strainja.
0105 Ako l’ tebe bog i sreća dade,
0106 te dobiješ silnoga Turčina,
0107 na dar tebi sedamdeset perah,
0108 sedamdeset bratah Ugričićah,
0109 i ja ću ti divno darovati,
0110 daću tebi moje krilo zlatno
0111 i daću ti bezcjenu kolajnu,
0112 još i sestru moju za ljubovcu,
0113 da budemo mili prijatelji."
0114 Strahinj Srbalj sobom junak dobar,
0115 uput skoči na noge lagahne,
0116 pak on ode sitnu pisat knjigu
0117 ter je posla Bosni kalovitoj,
0118 zove Tafa na mejdan junački
0119 u neđelju koja prva dođe,
0120 u Jabuku visoku planinu.
0121 A kad Tafi knjiga dopanula,
0122 knjigu čita i suze proljeva,
0123 pitala ga turska bula mlada:
0124 "Što je, Tafo, dragi gospodare?"
0125 "Bogme loše, moja vjerna ljubo!
0126 Zove mene Strahinja na mejdan,
0127 da ne pođem- bruka i sramota,
0128 ako l’ pođem, moja vjerna ljubo,
0129 već je jadna nigda viđet nećeš,
0130 jer je Strahinj sobom junak strašan."
0131 Ali mu je bula govorila:
0132 "Ne’jdi tamo, dragi gospodare!
0133 Nij’ grehota slagat kaurinu,
0134 već i sevap prevarit kaura,
0135 Muhamed će njega poraziti!"
0136 Nesm’je Ture na mejdan izaći,
0137 već poslaše svoje buletine,
0138 prišuta se k’o da nejma knjige,
0139 al’ je Strahinj doš’o u Jabuku
0140 te ga čeka tri bijela dana,
0141 kad Turčina na mejdan ne bilo,
0142 poče Strahinj mislit i razmišljat:
0143 da se natrag put Sibinja vrne,
0144 Ugričići rugaće se njime!
0145 Sve mislio, na jedno smislio:
0146 "Ta bolje je poginut junački!"
0147 Pa mu na um na junake stare
0148 i na davne Srblje vitezove,
0149 pa otide Bosni zemlji ravnoj,
0150 traži dvore Tafe Bošnjanina,
0151 po pitanju nahodi mu dvore,
0152 kad mu dođe pred bijele dvore,
0153 pre’ dvorom mu sestru nahodio,
0154 vezak veze pod žutom nerandžom,
0155 a njoj Strainj truski selam dava,
0156 koliko je silna kučka bila,
0157 ovako je zborila Strahinji:
0158 "Od’ otole, crni kaurine!
0159 Ti ćeš selam buli nazivati?
0160 Ako kažem Tafu, bratu mome,
0161 pasju će ti odasjeći glavu,
0162 eno mi ga u bijele dvore,
0163 đe on pije vino i rakiju."
0164 Na tu riječ Strainj se naljuti
0165 pa j’ udari jednom zamlaticom,
0166 koliko je lahko udario,
0167 u glavi joj polomio zube,
0168 na obrazu ranu načinio;
0169 ni na tom’ je ostaviti nešće,
0170 neg’ joj skida đerdan sa gr'oca,
0171 u kome je hiljadu dukatah,
0172 a suviše biser i kamenje,
0173 pak ovako buli besjedio:
0174 "Neka znadeš, turska bulo mlada!
0175 Neka znadeš što je srpska ruka;
0176 idi kaži Tafu bratu tvome,
0177 neka dođe da pijemo vino,
0178 draga bulo, svr’ đerdana tvoga,
0179 čekam njega na avlinska vrata."
0180 Ode bula grdna i krvava,
0181 kaže Tafu milu bratu svome:
0182 "Naljeze ’vo jedan kaurine,
0183 ja se, brate, našalila š njime,
0184 a on ti me evo nagrdio,
0185 još mi skide đerdan sa gr'oca
0186 i tebe je ’vako pozdravio
0187 da mu ideš da pijete vino,
0188 jadan brate, svrh đerdana moga
0189 i čeka te na avlinska vrata."
0190 Kad je sestru Tafo razumio,
0191 uput se je svom jadu sjetio:
0192 "Kakav bješe, dugo tužna bila?"
0193 Ona mu ga biljovito kaže:
0194 "Strainj, seko, dugo grdna bila!"
0195 Pak se skoči od zemlje na noge,
0196 na se udri odijelo divno,
0197 a na glavu kalpak i čelenke
0198 za kojim je sedamdeset perah,
0199 s Ugričićah sedamdeset bratah,
0200 sve što ih je na mejdan dobio,
0201 od mejdana uzima oruže,
0202 pak izvodi đoga od mejdana,
0203 te se baci đogu na ramena,
0204 a golu je sablju izvadio,
0205 na vrata je juriš učinio,
0206 dočeka ga Strainj na vratima,
0207 sabljom mahnu, ovako mu reče:
0208 "Šta tu čekaš, silan kaurine?"
0209 Pa Strainja sabljom udario,
0210 na glavi mu kalpak presjekao,
0211 prosuše se pera po dolini,
0212 te ih gaze konji i junaci.
0213 To Strahinji ljuto žao bilo,
0214 pak ovako Strahinj besjedio:
0215 "Ao pera, pusta ostanula!
0216 Ja sam mnio da vas junak nosi."
0217 Pa srdito sabljom udario,
0218 ugrabi mu iza šake ruku.
0219 Ali Turčin sobom junak dobar,
0220 neda sablju panut na dolinu,
0221 neg’ u levu sablju dovatio,
0222 dizgin konjski u zube spodbio,
0223 pa žestoko udara Strainja,
0224 udara ga po prsim’ junačkim,
0225 na prsi mu toke presjekao
0226 i svr’ tokah zlatnu kolainu,
0227 bog mu dade ne dofati mesa,
0228 kolaina pala na dolinu,
0229 ma se Strainj naijedi ljuto:
0230 "Kolaino, pusta ostanula!
0231 Ja sam mnio da te junak nosi."
0232 Pa žestoko sabljom udario,
0233 te Tafinu glavu odsjekao,
0234 tad’ osjede od dorata svoga,
0235 te mu meće glavu u zobnicu
0236 i po ravni perje pokupio,
0237 zlatno perje i turske čelenke,
0238 zadjenuo Tafi za kalpaka,
0239 al’ ga sebi ustak’o na galvu,
0240 jer je za njim sedamdeset perah,
0241 s Ugričićah sedamdeset braće,
0242 još bez preše ulazi u dvore,
0243 bez stra Srbalj tursko kupi blago,
0244 što mu đogat nosit ne mogaše,
0245 natovari na konja turskoga
0246 pa on sveza đoga za dorata,
0247 a dvorima živu vatru prim’če,
0248 tad’ otide bijelu Sibinju,
0249 neka ima čime platit vino
0250 da ne kore njega Ugričići:
0251 "Đe si bio, Banović-Strahinja?"
0252 Dade glavu ban-vojvodi Janku:
0253 "Eto glava Tafe Bosanskoga,
0254 koji ti je braću pogubio,
0255 sedamdeset braćah Ugričićah,
0256 no daj meni što si obećao,
0257 daj mi, Janko, krilo pozlaćeno,
0258 i dajder mi tvoju kolainu,
0259 i nu daj mi sestru za ljubovcu."
0260 Ali mu je Janko govorio:
0261 "Nedam slugam’ ja sestrice moje!"
0262 Ev’ Strain se ljuto najedio,
0263 a ijedak i s puta došao,
0264 pak mu samo mrvu trebovaše,
0265 ter ovako Janku govoraše.
0266 "S kim ti zboriš, sibinjsko kopile?
0267 Sablju vadi da sve dijelimo!
0268 Sad ev’ ovđe i uputa odma!"
0269 Ma doleće Jankova ljubovca,
0270 što je Janka na to naučila:
0271 "Podaj, Janko , da ga bog ubije,
0272 vidiš da se Strahinj naljutio,
0273 pa ćeš ludo izgubiti glavu!"
0274 Janko uput na šalu okrenu:
0275 "A moj zete, Banović-Strahinja,
0276 sve ti na dar što sam obećao!"
0277 I dade mu sestru za ljubovcu,
0278 bog mu dade š njome porod divan:
0279 ban-Sekula i ban-Mihaila,
0280 što su Janku oba krila bila
0281 kada god bi do mejdana došlo.
0282 A nek’ Srba, kad ga i bog pazi,
0283 da dušmane on svakako gazi!
