Страиња
0001 Књигу пише Бошњанине Тафо
0002 из те Босне земље поносите
0003 тер је шаље бан-војводи Јанку.
0004 У књизи га дивно поздрављаше,
0005 у поздраву овако збораше:
0006 "Ја сам чуо да си јунак добар,
0007 а ни мене не худи дружина,
0008 зато тебе на мејдан позивам
0009 у Јабуку зелену планину,
0010 рок неђеља, мејдан понеђељник
0011 а уторник да кукају мајке,
0012 оли моја, оли твоја, Јанко,
0013 оли моја, оли обадвије!"
0014 А кад Јанку глас и књига дође,
0015 књигу гледа, сузе пролијева.
0016 Питала га вјерница љубовца:
0017 "Окле ти је књига допанула,
0018 што л’ је тако књига жалостива?"
0019 "Остави ме, моја вјерна љубо!
0020 Зове мене Тафо на мејдана,
0021 у Јабуку високу планину,
0022 Тафо ми је браћу погубио,
0023 седамдесет братах Угричићах,
0024 све што их је на мејдан посјек’о;
0025 да не пођем брука и срамота,
0026 ако л’ пођем, моја вјерна љубо,
0027 већ ме, богме, нигда виђет нећеш."
0028 Ал’ је Јанку љуба бесједила:
0029 "Ако хоћеш послушати мене,
0030 ти ћеш самном у постељу спати,
0031 а Тафу ћеш одасјећи главу."
0032 Од јада се Јанко насмијао:
0033 "Муч’, не лудуј, моја вјерна љубо!
0034 Нит’ је било, нити бити море,
0035 добру коњу и добру јунаку
0036 три дни хода има до Јабуке,
0037 а ја с тобом спават у постељу
0038 и Турчина посјећ’ на мејдану,
0039 моја љубо, то бити не море."
0040 "Море бити, драги господару,
0041 ако хоћеш мене послушати.
0042 Наред’, Јанко, господску вечеру
0043 и састави Угре на вечеру,
0044 и призови Бановић-Страину,
0045 навали им вино и ракију,
0046 а кад буду у највише пиво,
0047 ти изнеси госпоске дарове
0048 и даривај браћу Угричиће,
0049 недај ништа Бановић Страхињи,
0050 заметнуће упут Страхињ’ кавгу,
0051 ти му недај , драги господару,
0052 нег’ овако бесједи Страињи:
0053 "Ако су ти златна пера мила,
0054 ето силног Тафе Бошњанина,
0055 седамдесет у њег’ перјаницах,
0056 с Угричићах седамдесет братах
0057 што их Турчин на мејдан добио,
0058 већ га зови на мејдан јуначки
0059 у Јабуку зелену планину,
0060 у неђељу која прва дође,
0061 рок неђеља, мејдан понеђељник
0062 у уторник да кукају мајке,
0063 оли турска, ол’ твоја, Страхина,
0064 и ја ћу те даривати дивно,
0065 даћу тебе моје крило златно,
0066 и сувише безцјену колајну,
0067 и сестрицу моју за љубовцу,
0068 да будемо мили пријатељи."
0069 А Страхин је собом јунак добар,
0070 он ће поћи на мејдан упута
0071 и Турчину одасјећи главу,
0072 а ти самном спават у постељи,
0073 па ти си се, Јанко, препануо."
0074 А кад Јанко љубу разумио,
0075 он приправи госпоску вечеру,
0076 и сакупи Угре на вечеру,
0077 и призива Бановић-Страхињу,
0078 навали им вина и ракије,
0079 а кад бише у највише пиво,
0080 ондај скочи бан-војода Јанко
0081 те донесе госпоске дарове
0082 те дарива браћу Угричиће,
0083 неком’ перо, неком’ перјаницу,
0084 а једнијем злаћене колајне,
0085 неда ништа Бановић-Страхињи,
0086 а Страхињ се наиједи љуто
0087 па овако Јанку бесједио:
0088 "Камо, Јанко, за мене дарови?
0089 Кад је бој бит’ с Отмановић-царем,
0090 више сјечем Турак’ на мејдану,
0091 нег’ ти, Јанко, с Угричић’ма свијем
0092 па нијесам гори од другога,
0093 а сад нејма за мене даровах!?"
0094 Овако му Јанко одговара:
0095 "Ако су ти златна пера мила,
0096 ет’ у Босни Тафе Бошњачине
0097 и у њега седамдесет перах
0098 с Угричићах седамдесет братах,
0099 све што их је на мејадан добио,
0100 зовни Тафа на мејдан јуначки
0101 у Јабуку зелену планину,
0102 рок неђеља, мејдан понеђељник
0103 у уторник да кукају мајке,
0104 ја ли турска, ја л’ твоја, Страиња.
0105 Ако л’ тебе бог и срећа даде,
0106 те добијеш силнога Турчина,
0107 на дар теби седамдесет перах,
0108 седамдесет братах Угричићах,
0109 и ја ћу ти дивно даровати,
0110 даћу теби моје крило златно
0111 и даћу ти безцјену колајну,
0112 још и сестру моју за љубовцу,
0113 да будемо мили пријатељи."
0114 Страхињ Србаљ собом јунак добар,
0115 упут скочи на ноге лагахне,
0116 пак он оде ситну писат књигу
0117 тер је посла Босни каловитој,
0118 зове Тафа на мејдан јуначки
0119 у неђељу која прва дође,
0120 у Јабуку високу планину.
0121 А кад Тафи књига допанула,
0122 књигу чита и сузе прољева,
0123 питала га турска була млада:
0124 "Што је, Тафо, драги господаре?"
0125 "Богме лоше, моја вјерна љубо!
0126 Зове мене Страхиња на мејдан,
0127 да не пођем- брука и срамота,
0128 ако л’ пођем, моја вјерна љубо,
0129 већ је јадна нигда виђет нећеш,
0130 јер је Страхињ собом јунак страшан."
0131 Али му је була говорила:
0132 "Не’јди тамо, драги господаре!
0133 Ниј’ грехота слагат каурину,
0134 већ и севап преварит каура,
0135 Мухамед ће њега поразити!"
0136 Несм’је Туре на мејдан изаћи,
0137 већ послаше своје булетине,
0138 пришута се к’о да нејма књиге,
0139 ал’ је Страхињ дош’о у Јабуку
0140 те га чека три бијела дана,
0141 кад Турчина на мејдан не било,
0142 поче Страхињ мислит и размишљат:
0143 да се натраг пут Сибиња врне,
0144 Угричићи ругаће се њиме!
0145 Све мислио, на једно смислио:
0146 "Та боље је погинут јуначки!"
0147 Па му на ум на јунаке старе
0148 и на давне Србље витезове,
0149 па отиде Босни земљи равној,
0150 тражи дворе Тафе Бошњанина,
0151 по питању находи му дворе,
0152 кад му дође пред бијеле дворе,
0153 пре’ двором му сестру находио,
0154 везак везе под жутом неранџом,
0155 а њој Страињ труски селам дава,
0156 колико је силна кучка била,
0157 овако је зборила Страхињи:
0158 "Од’ отоле, црни каурине!
0159 Ти ћеш селам були називати?
0160 Ако кажем Тафу, брату моме,
0161 пасју ће ти одасјећи главу,
0162 ено ми га у бијеле дворе,
0163 ђе он пије вино и ракију."
0164 На ту ријеч Страињ се наљути
0165 па ј’ удари једном замлатицом,
0166 колико је лахко ударио,
0167 у глави јој поломио зубе,
0168 на образу рану начинио;
0169 ни на том’ је оставити нешће,
0170 нег’ јој скида ђердан са гр'оца,
0171 у коме је хиљаду дукатах,
0172 а сувише бисер и камење,
0173 пак овако були бесједио:
0174 "Нека знадеш, турска було млада!
0175 Нека знадеш што је српска рука;
0176 иди кажи Тафу брату твоме,
0177 нека дође да пијемо вино,
0178 драга було, свр’ ђердана твога,
0179 чекам њега на авлинска врата."
0180 Оде була грдна и крвава,
0181 каже Тафу милу брату своме:
0182 "Наљезе ’во један каурине,
0183 ја се, брате, нашалила ш њиме,
0184 а он ти ме ево нагрдио,
0185 још ми скиде ђердан са гр'оца
0186 и тебе је ’вако поздравио
0187 да му идеш да пијете вино,
0188 јадан брате, сврх ђердана мога
0189 и чека те на авлинска врата."
0190 Кад је сестру Тафо разумио,
0191 упут се је свом јаду сјетио:
0192 "Какав бјеше, дуго тужна била?"
0193 Она му га биљовито каже:
0194 "Страињ, секо, дуго грдна била!"
0195 Пак се скочи од земље на ноге,
0196 на се удри одијело дивно,
0197 а на главу калпак и челенке
0198 за којим је седамдесет перах,
0199 с Угричићах седамдесет братах,
0200 све што их је на мејдан добио,
0201 од мејдана узима оруже,
0202 пак изводи ђога од мејдана,
0203 те се баци ђогу на рамена,
0204 а голу је сабљу извадио,
0205 на врата је јуриш учинио,
0206 дочека га Страињ на вратима,
0207 сабљом махну, овако му рече:
0208 "Шта ту чекаш, силан каурине?"
0209 Па Страиња сабљом ударио,
0210 на глави му калпак пресјекао,
0211 просуше се пера по долини,
0212 те их газе коњи и јунаци.
0213 То Страхињи љуто жао било,
0214 пак овако Страхињ бесједио:
0215 "Ао пера, пуста останула!
0216 Ја сам мнио да вас јунак носи."
0217 Па срдито сабљом ударио,
0218 уграби му иза шаке руку.
0219 Али Турчин собом јунак добар,
0220 неда сабљу панут на долину,
0221 нег’ у леву сабљу доватио,
0222 дизгин коњски у зубе сподбио,
0223 па жестоко удара Страиња,
0224 удара га по прсим’ јуначким,
0225 на прси му токе пресјекао
0226 и свр’ токах златну колаину,
0227 бог му даде не дофати меса,
0228 колаина пала на долину,
0229 ма се Страињ наиједи љуто:
0230 "Колаино, пуста останула!
0231 Ја сам мнио да те јунак носи."
0232 Па жестоко сабљом ударио,
0233 те Тафину главу одсјекао,
0234 тад’ осједе од дората свога,
0235 те му меће главу у зобницу
0236 и по равни перје покупио,
0237 златно перје и турске челенке,
0238 задјенуо Тафи за калпака,
0239 ал’ га себи устак’о на галву,
0240 јер је за њим седамдесет перах,
0241 с Угричићах седамдесет браће,
0242 још без преше улази у дворе,
0243 без стра Србаљ турско купи благо,
0244 што му ђогат носит не могаше,
0245 натовари на коња турскога
0246 па он свеза ђога за дората,
0247 а дворима живу ватру прим’че,
0248 тад’ отиде бијелу Сибињу,
0249 нека има чиме платит вино
0250 да не коре њега Угричићи:
0251 "Ђе си био, Бановић-Страхиња?"
0252 Даде главу бан-војводи Јанку:
0253 "Ето глава Тафе Босанскога,
0254 који ти је браћу погубио,
0255 седамдесет браћах Угричићах,
0256 но дај мени што си обећао,
0257 дај ми, Јанко, крило позлаћено,
0258 и дајдер ми твоју колаину,
0259 и ну дај ми сестру за љубовцу."
0260 Али му је Јанко говорио:
0261 "Недам слугам’ ја сестрице моје!"
0262 Ев’ Страин се љуто наједио,
0263 а иједак и с пута дошао,
0264 пак му само мрву требоваше,
0265 тер овако Јанку говораше.
0266 "С ким ти збориш, сибињско копиле?
0267 Сабљу вади да све дијелимо!
0268 Сад ев’ овђе и упута одма!"
0269 Ма долеће Јанкова љубовца,
0270 што је Јанка на то научила:
0271 "Подај, Јанко , да га бог убије,
0272 видиш да се Страхињ наљутио,
0273 па ћеш лудо изгубити главу!"
0274 Јанко упут на шалу окрену:
0275 "А мој зете, Бановић-Страхиња,
0276 све ти на дар што сам обећао!"
0277 И даде му сестру за љубовцу,
0278 бог му даде ш њоме пород диван:
0279 бан-Секула и бан-Михаила,
0280 што су Јанку оба крила била
0281 када год би до мејдана дошло.
0282 А нек’ Срба, кад га и бог пази,
0283 да душмане он свакако гази!
