Stojan Popović i Mileta Usarin
0001 Poranio Popović Stojane
0002 S Anđelijom u tazbine ljubom.
0003 Kad su bili u gori zelenoj,
0004 Stojana je sanak obrvao,
0005 Pa besedi Popović Stojane:
0006 ”Anđelija, moja vjerna ljubo,
0007 Pevaj, ljubo, te me razgovaraj,
0008 Bog će dati te će dobro biti!” –
0009 ”Gospodaru, Popović-Stojane,
0010 Ja bi tebi davno popevala,
0011 Ovu goru usaritu kažu,
0012 U njoj kažu Milet’-usarina,
0013 Koji me je prosio do majke,
0014 On prosio, a ti preprosio!” –
0015 ”Pevaj, ljubo, ne boj se usara
0016 Dok je tebi Popović-Stojana!”
0017 Zapopeva Anđelija ljuba,
0018 Zapopeva tanko glasovito:
0019 ”Gdi si jako, Milet’-usarine,
0020 Evo kurve Popović-Stojana!”
0021 Tek što ona te ispeva reči,
0022 Al’ usari goru opkoliše,
0023 Junaci se prsi udariše,
0024 Nosiše se letni dan do podne.
0025 Miletu je pena popadnula,
0026 A Stojana bela i krvava.
0027 Okrenu se Popović Stojane,
0028 Pa besedi Anđeliji ljubi:
0029 ”Šta si stala, Anđelijo ljubo,
0030 Šta si stala, okamenila se –
0031 El’ pomozi meni el’ usaru!”
0032 Trže ljuba nože od pojasa,
0033 Pa Stojanu sasecala perje.
0034 Ciknu Stojan kao ljuta guja,
0035 Pa ga viče iz oblaka vila:
0036 ”Što si stao, Popović-Stojane,
0037 Što si stao, pa zaboravio
0038 Za noževe za svilen-pojasom
0039 Koji su ti ostali od babe!”
0040 Trže Stojan nože od pojasa,
0041 Pa raspori Milet’-usarina,
0042 U Mileta tri srca bijahu –
0043 Jedno mu se srce umorilo,
0044 A drugo se srce razigralo,
0045 A na trećem šarka guja leži!
0046 Kad to vidi Anđelija ljuba,
0047 Dade pleća, pa stade begati.
0048 Sutstiže je Popović Stojane,
0049 Pa odseče nevernici glavu,
0050 Pa se vrati svome belom dvoru.
