Stojanova majka
— iz Skopske okoline —
Do tri mi puški puknaja,
do tri junaka padnaja,
koje žali da žali,
Stojanova majka najviše...
Kato[1] utro ’odi na grobje, 5
voštana sveća u raci[2]
žalno ga ona redeše[3]:
„’stani mi, ’stani, Stojane,
da vidiš krasna ’dovica
i sedum ooum siraki[4]; 10
Deveti sirak u lulka[5]."
Od žalosti zemlja prozbori:
- „Ne možem, majko, da stanem,
crna me zemlja prevzela,
mermerna ploča na grudi, 15
zmija mi oči ispila...
Prodavaj konja, dorija,
'rani mi kraona dovica, ^
i sedum, osum siraka..."
