Srpska gramatika (Ž. Simić)/Poglavlje 7

←Poglavlje 6

Srpska gramatika Pisac: Živojin Simić Poglavlje 7: Rečenični znaci (interpunkcija)

Poglavlje 8→

Simić, Živojin (1922). Srpska gramatika. Beograd: Knjižara Gece Kona.

REČENIČNI ZNACI (INTERPUNKCIJA)

Da bi se u rečenici kako prostoj tako i složenoj odredio pravi smisao, stavljaju se u pisanom slogu znaci, a kad se napisano čita biva izgovor reči i rečenica prema tim znacima.

Ti se znaci zovu: rečenični znaci ili interpunkcija.

Ti su znaci:

1. tačka (.)
2. Znak pitanja (?)
3. Znak uzvika ili divljenja (!)
4. Zapeta (,)
5. Tačka i zapeta (;)
6. Dve tačke (:)
7. Znak počivke (—)
8. Znak zagrade ( ) ili [ ]
9. Znak prekida (… ili —)
10. Znak navođenja („ “ ili ‚ ‘ ilil —)
11. apostrof (’)

Pošto svaki pisac onome što napiše daje i određuje smisao po svome shvatanju i određivanju smisla, to je i stavljanje opih znakova individualna stvar onoga koji piše.

Npr. Jedan je pisac napisao ovako: Srbija je , svojim ustankom i oslobođenjem od Turaka , bila prvi i vrlo krupni udar Turskom Carstvu u XIX veku. Već zbog toga , ona je, u Turskoj, bila vrlo omrznuta.

Drugi pisac napisao bi obe rečenice bez nijedne zapete.

Npr. Srbija je spojim ustankom i oslobođenjem od Turaka bila prvi i vrlo krupni udar Turskome Carstvu u XIX veku. Već zbog toga ona je u Turskoj bila vrlo omrznuta.— I obe rečenuce i ovako napisane besprekorne su. strana 258 Prema tome za stavljanje ovih znakova mogu se postaviti samo uža, više opšta pravila.

Tačka

Tačka se stavlja na kraju proste ili složene rečenice kojom se kazuje potvrđivanje ili odricanje.

Primeri: Selu Zlatarima popuje pop Sima iz sela Šarenice. Ivan je bio samo seljak, gledao je svoju stoku, i svoju njivu i livadu.

Tu ne jeknu jeka kršna. Al’ ne pisnu Crnogorčad mlada,

Znak pitanja

Znak pitanja stavlja se:

a) Na Kraju proste upitne rečenice.

Primeri: Jeste li mi rod siročići mali? Ko silazi ono tuda? A je li ljuba Bojšića Vuka s poklonom smernim svetom Kuranu prezrela oltar Isusa svoga?

b) Na kraju složene rečenice kad je glavna upitna, pa stajala ona pred podređenom ili posle nje.

Tako i kad je jedna od priređenih upitna.

Primeri: Zar srpska zemlja melema nema, rane da leči, bol da spreči? Al’ tko ono pokraj age leži, ter na mrtva mrtav gnjevno reži?

v) Kad je podređena rečerica upitna, a glavna nije, i kad ta podređena upitna stoji pred glavnom, onda se posle podređene upitne stavlja znak pitanja mesto da se stavi zapeta, a na kraju cele rečenice stavlja se tanka.

Primeri: Kako to oče? reče vladika. Hoću, ja što ću? odgovori on. Zar ono? začuđeno upita jedan od momčadi.

g) Kad, pak, glavna rečenica nije upitna, nego je upitna podređena, i ta podređena stoji posle glavne, onda se ne stavlja znak pitanja nego tačka.

Primeri: Gušanac zapita Sulejman-pašu, ko će njemu platiti što je ono ljeto vojevao sa svojim krdžalijama. Kad te stane boleti glava, pitaću te je li ti to od Boga ili od dušmana.

Znak uzvika ili divljenja

Znak uzvika stavlja se:

a) Na kraju rečenice u kojoj se življe iskazuje divljenje, iznenađenje, bojazan, strah, radost, želja, ili kakvo god uzvikivanje.

Primeri: Pa gde sad počivam? O da divna mesta! Lepša nikad nije s uresom nevesta! Nikad dobro jutro! strana 259 Nikad dobro veče! Meni noćca nikad mirno ne proteče! Srbin je junak, junak je grom, smrviće teme dušmanu svom: Na oružje! Na oružje! — S vama došla svaka sreća i sam Gospod Bog! Koji veli da sam od zla roda, ne imao od srca poroda! — Moj bosiljče iz zelene bašče, rano ti mi beše procvatio, pa mi tako rano ti uvenu! Dobro vam veče! U dobri čas! Ah, strašne slike!

b) U toku rečenice mesto zapete, kad smisao rečenice to zahteva.

Primeri: Šta je? Šta je? kazuj brže! povikaše i Mujo i Avdija. Dobro nam veče! reče osurno ovaj čovek. Ne mene, Timo! viknu Živko, pa se ispruži na zemlji, jer mu za vratom puče pesnica. Tako! tako! povikaše mnogi iz okola.

v) Znak uzvika stavlja se i posle petog padeža.

Primeri: Draga braćo! Poštovana gospodo!

Zapeta

Zapeta se stavlja:

1. Između reči

a) Između podmeta i podmeta, izmeću priroka i priroka, kad ih je više u rečenici.

Između podmeta i priroka zapeta se ne stavlja.

Primeri: Prosula se krvca, a iz nje se diže Škola, Crkva, Vera, — Blago najmilije. A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje.

Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se sve do onoga dana kad Noje uđe u kovčeg. Top za topom grmi, ječi, seva.

Ako podmeti ili priroci imaju i svojih dodataka, onda ti dodatci sa svojom glavnom reči čine celinu i te celine odvajaju se zapetom jedna od druge.

Primeri: S početka deca behu zbunjena, preplašeno gledahu, zameteno odgovarahu, ukrućeno iđahu. U rušenju Turstva i dizanju Srpstva Miloš je svakad jedan isti, svakad nepromenit, nepomerno stalan, večito veran, nikad zaboravan, nikad umoran.

b) Izmeću dodataka podmetovih, a tako i između dodataka prirokovih, kad su jedne vrste, stavlja se zapeta.

Ali se zapeta ne stavlja između podmeta i prvog neposrednog mu dodatka; tako i između priroka i neposrednog mu dodatka. strana 260 Primeri: Razborit, vredan, neumoran, odvažan čovek ima prava nadati se uspehu u svakom preduzeću. Vekovi teku umornim gredom, krvavim redom, užasnim vredom. Gvožđa, otrov, nože, papu, oganj, kolac grozni, ulje vrelo i sto muka u čas jedan junak smišlja. Za tom je reformacijom Dositej uzdisao ne iz sujete, ne iz uvrede, ne iz mode, ne iz ledenoga kvekerskog srca, nego iz toplota uverenja, iz sopstvenoga iskustva, iz svakidašnje istorije života svoga. Hazur, momci, hazur s krstom, hazur s ljutijem noži, s palom, ognjem, s kocem, s uljem vrelijem.

v) Kad, pak, između više podmeta, između više priroka ili između više dodataka jedne vrste stoji koja od ovih sveza: i, ni, niti, ili, ja, ja li, a, zapeta se među njima ne stavlja.

Primeri: Vino piju Novak i Radivoj. Kopaonik i Željin još nisu obeleli, Jastrebac i Rtanj nisu lica svoga zavili maglom. Neke je donela nevolja ili potreba. Pa se biše i sekoše s Turci; sedam paša biše i ubiše. Patrijarh je bio najviša verska vlast i vrhovni čuvar nacionalnih interesa svoga naroda. I uđe s njima u crkvu idući i skačući i hvaleći Gospoda. Život je težak a kratak. Nema ni meni ni tebi. Bog Avramov i Isakov i Jakovljev. Gospode Bože, ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima.

g) Ako je između više podmeta ili više priroka ili više jednakih dodataka stavljena zapeta, između poslednja dva, ako ima sveza i, zapeta se ne stavlja.

Primeri: Beograd, Šabac, Smederevo, Užice, Kladovo i Soko uzeše oblik bojnih polja. Gosti su sedeli, jeli, pili i razgovarali se.

d) Kad se po dva i dva podmeta, ili po dva i dva priroka ili jedne vrste dodatka vezuju svezama i, ni, ili, jali te se tako pojavljuju kao celina, onda se takva celina jedna od druge odvaja zapetom.

Primeri: Staro i mlado, žena i dete, sve ti to ingleski govori. Ostala je tvoja zamenica ni kod moga ni kod svoga dvora, ni kod moje ni kod svoje majke. U ljubavi, u prijateljstvu, u mržnji, u tekovini, u osveti, u vlasti Miloš je motao biti i prav i dvoličan, i stalan ie promenljiv, i veran i zaboravan.

đ) Kad je, pak, nabrajanje ili ređanje rečeničnih delova jedne vrste, pa se hoće da se na tim mestima prekine i predahne, te da se na njih obrati veća pažnja, onda bez obzira strana 261 na sveze koje stoje između njih, zapeta se među njima stavlja ispred tih sveza.

Primeri: Posle toga ni ja, ni ljuba, ni baba, ne progovorismo ni reči o tebi. Možete ih videti i u gunju, i u kaputu, i u ćurku, i u uniformi, i u rasi. Novi naseljenici menjali su u jedan mah i klimat, i veru, i način života, i način uprave, i susedstvo. — Ni sabljom, ni puškom, ni blȃgom, ni vlašću, već jedinom iskrenom ljubavlju prema svojoj nastavničkoj, svojoj naučničkoj i književničkoj dužnosti; tu je poštu on osvojio onim tankim percem svojim, koje nije pisalo ni za pare, ni za slavu, ni za dopadanje, ni za opadanje, nego da učini, po svojoj mogućnosti, dvorbu i ugodbu nauci i otadžbini. Samo da ne postrada koji od vas kao krvnik, ili kao lupež, ili kao zločinac, idi kao onaj koji se miješa u tuđe poslove. Hoće jednom biti prema glavi, jali mojoj, jali prema tvojoj.

Katkad se tako stavlja zapeta i među dva jednaka rečenična dela kad su na kraju i ima sveza i između njih.

Primeri: Obucite se, dakle, kao izabrani Božiji, sveti i ljubazni, u srdačnu milost, dobrotu, poniznost krotost, i trpljenje.

e) Apozicija (podmetni dodatak) odvaja se zapetom s obe strane, a priročni dodatak samo onda, kad je proširen.

Primeri: Ma da je bio u punoj slobodi, opet on, stari odmetnik, nikad nije hteo sesti drugojače nego da su mu leđa čim bilo zaštićena. A ona, nesrećnica, kud ima pogledati? I nikad im, pasjim vjerama, izmamiti riječ ne mogosmo. — Oj Dunave tiha vodo, što ti tako mutna tečeš? I pun zadovoljstva, on ode, zadovoljan današnjim danom, niz Dubravu.

ž) Između izraza, kojima se isti pojam pobliže određuje, stavlja se zapeta.

Primeri: Tu, u toj gustoj šumi, ima nešto malo rudine. Nećemo mi sami, bez vas, čuvati Valjevo. Viđao sam ovde, u Beogradu, gde turski vojnici pale radosne vatre u slavu njegovih pobeda. Onde čak, pred našim očima, šta vidimo? Jednom, licem na Božić, reče on svojoj ženi. Pred pašinim konakom, na visokom šiljku, zija glava vojvode Stanoja Glavaša. U svakoj nahiji, u glavnoj varoši, sjedi kadija i Muselim. Stojković Milenko rodio se u selu Kličevcu, na Dunavu, u Požarevačkoj nahiji.

3) Imenice u petom padežu, ako su u početku rečenice, imaju zepetu posle sebe, a ako su u tekstu, onda je imaju i ispred i posle sebe. strana 262 Primeri: Čarna goro, ne budi joj strašna; crna zemljo, ne budi joj teška; vita jelo, pusti širom grane načini mi zaručnici hlada; kukavice, rano je ne budi. I eto ga do petnaest dana, moj Todore, bijelu Budimu!

i) Reči, upotrebljene kao uzvici, bilo u početku bilo u sredini, bilo na kraju rečenice, odvajaju se od ostaloga zapetom.

Primeri: Tako mi Hrista Spasitelja, sramota celog srpskog roda. Na, to ti je služba. Ne, moje mi grješne duše. Čuješ ti, more, što ja tebe pitam? Prođite se, braćo, za Boga, dosta je već! Nemoj me samo oturati od sebe, života ti Boga!

j) Prilozi i reči u smislu priloga upotrebljene, kojima se rečenica počinje, a koje stoje u slaboj vezi s ostalim smislom rečenice, odvajaju se zapetom od ostaloga.

Primeri: Uostalom, mir je među nama i njima sa svim otežan. Pre ili posle, sumnje nema da ćemo se pobrkati. Na posletku, ima i takvih predgovora, u kojima pisci odgovaraju na primedbe.

k) Umetnute reči u rečenici među reči s kojima nemaju neposredne veze odvajaju se zapetom od ostaloga.

Primeri: Znam dobro, uostalom, da se to za sada nikako postići ne može, Ona je, s drugim gospođama i devojkama, služila oko stola. Veliki vezir, nešto junaštvom a nešto nadmoćnom silom, pobedi Bošnjake.

2. Između rečenica

U složenoj rečenici zapeta se stavlja:

a) Između priređenih rečenica, ako nije potreban kakav drugi znak.

Primeri: Moje pleme snom mrtvijem spava, suza moja nema roditelja, nada mnom je nebo zatvoreno, ne prima mi plača ni molitve, u ad mi se svijet pretvorio. Koren joj je od suvoga zlata, grane su joj drobnoga bisera.

b) Između priređenih rečenica stavlja se zapeta i onda, kad se između njih nalaze kakve bilo sveze.

Primeri: On ne ide u bijelu crkvu, već on ide u to polje ravno, te on sije bjelicu šenicu. Nemarna ruka osiromašava, a vrijedna obogaćava. Još sam malo vremena s vama, pa idem k onom koji me posla. I bi ondje u pustinji dana četrdeset, i kuša ga sotona, i bi sa zvjerinjem, i anđeli služahu mu. Ili grmi, il’ se zemlja trese, il’ udara more u bregove? Niti grmi, nit’ se zemlja trese, nit’ udara more u bregove, već diele blago svetitelji. Ja nju, ja ni jednu. strana 263 Kod rečenica podređivanjem složenih opšte je pravilo da se dodata odvaja zapetom od svoje glavne.

a) Kad se apozicija kazuje dodatom rečenicom.

Primeri: Dođe mi Sali-efendija, koji je bio moga oca ćata, i jošte pet starih Turaka.

b) Kad se atribut kazuje dodatom rečenicom

Primeri: O Paštrmcu je bilo mnogo pričica, koje su vrlo zanimljive. A kako da se ne bojimo njega, koji se nije nikoga bojao? No mi opet nećemo na vas, koji ste mirni i dobri carevi Turci. Koliko ih je, koji često prevrću tu knjigu. Ima nas i takvih, koji bismo hteli da Miloševa beseda bude onaka kakva je danas nama ugodna i prijatna.

v) Kad se pridev dopunjuje dodatom rečenicom.

Primeri: Nedra otadžbine i prostrana su i gotova svakad, da dadu mesta svima čestitim i vrednim sinovima svojim.

g) Kad je rečenica dodata za nameru.

Primeri: On prodaje devet vinograda, ne bi li se odužio duga. Jedva smo se ovamo savili, eda kako vi to pretečete. Nek se Srbi trijebe bratskom vraždom, kako bi njemu lakše bilo pošovati. Daćemo ti mordolamu, da nam poigraš.

d) Kad je rečenica dodata za dopuštanje.

Primeri: Majmun je Majmun, ako ćeš ga u kakve haljine oblačiti. Moram ga objaviti i istinu kazati, makar mi se ko i narugao.

đ) Kad je rečenica dodata za poređenje i način.

Primeri: Kuga i mač ne ubijaju toliko ljudi, koliko ubija piće vina i rakije. Nebo je crveno, kao da je krvlju obliveno. Svest o dužnosti razvija se s vremenom- kao god i znanje o istini. — Volim skočit’ u vodu Moravu, nego ljubit’ na sramotu Turke. — Ne mogoše temelj podignuti, a kamo li sagraditi grada. Kad izdade onakog junaka koga danas u svijetu nema, to li mene sutra izdat neće.

e) Kad je rečenica dodata za vreme.

Primeri: Triput sovru očima pregleda, dok je bracu lice ugledala. Ova moja dva druga neka ostanu ovde, dok se ovi poslovi ne svrše.

ž) Kad je rečenica dodata za mesto. strana 264 Primeri: Hajduke opkole onde na visu, gde se oni biše od jutra do mraka. I opeta nigde kuta, gdeno mlađan da se stanim. Sahraniše Milić-barjaktara, kuda jarko smiruje se sunce.

Z) Kad je rečenica dodata za uzrok ili posledicu.

Primeri: Al’ ovako on će mi suditi, što moju dužnost ne činim. Volim dati konja na razmenu, jer ne mogu teške putovati. Avaj mene do boga miloga, đe pogiboh jutros pred mehanom. — On bi se tako ludo gnjevom razjariti mogao, da kosu na glava sebi čupa i zubima škripi. Tice pevahu, da vazduh ječi.

i) Kad je rečenica umetnuta među delove druge rečenice, ona se s obe strane odvaja zapetom od delova među koje je umetnuta.

Primeri: Na toj sablji bili su, kažu, ispisani berati Kulinove familije. Zar ti, veli, u radni dan sediš pred mehanom? Uz put, bilo da pešači, bilo da sedi na svračinama (od kola), svakad zvižduka ili lagano popeva.

Zapeta se između glavne i dodate rečenice ne stavlja:

a) Kad je podređena rečenica dodata imenici ili pridevu, a za svoju glavnu reč vezana zamenicom što; prilozima gde; kad; svezama kako, da; a katkad i zamenicom koji, koja, koje.

Primeri: Miloš zaište sve srpsko roblje što su Turci one godine iz Nahije Šabačke bili odveli. Eda bi nas oprostio te napasti što toliko svet pomori. Ugleda u šumi ovna gde se zapleo rogovima. Kad vidi majku gde plače. Ima vrijeme kad se rađa, i vrijeme kad se umire. Tako će biti u onaj dan kad će se javiti sin čovječij. Svud sa mnom iđaše briga kako će te priče primiti čitaoci. Zateče neke Vlahe da vuku seno u šanac k Turcima. To je najzgodnije vreme da se na njih udari. Tada beše prilika da se odmorim. Ako bi još bilo potrebe da ti se to napominje. Drugog načina nemaju da nam naškode.

Prostak, pak, sve je rad da ostane kao što su mu i stari bili. Nijesam rad da ga na u vreći kroz moju kuću pronesu. Mi smo svi naumni da živimo.

Blago zemlji koja se može ponositi takim sinovima svojim! Ali je jedan Bog koji čini sve u svemu. Po kazivanju ljudi među kojima se ovo pjeva. Stade na gori koja je s istoka gradu. Gdje je kreč kojim mazaste? strana 265 b) Kad je glavna reč zamenica za koju se dodata vezuje zamenicom trećeg nepoznatog lica. Ovo važi i za dodatu rečenicu kad je u umetnuta.

Primeri: Sreća je ono što ljudi za sreću drže. Onaj što ide za mnom, jači je od mene. Blago onima koji su čistoga srca. Naučio sam sve što treba. U isto vreme odbijao je one koji su iz preko Morave nadirali na Temnić. Nisu nikako mogli ostati onaki kaki su došli. Nema među nama takvoga kakav si ti, Gospode, i nema djela takvijeh kakva su tvoja.

v) Kad je podređena rečenica dodata za predmet. Primeri: Pa se krilo na čekrk okreće, te kazuje koji vjetar puše. Mi ćemo njima kazati na koga smo se podigli, a oni će znati zašto smo se podigli. Vidi hodža da se prevario, a ne zna kako će odstupati od svoje riječi. Ljutit aga mrko gleda gdje se silom divit’ mora silan orslan gorskom mišu. Pa mi reci govor m li pravo. Moji zemljaci nemaju kad ni da pomisle koliko je tuđa zemlja i kostima teška.

g) Kad je dodata rečenica rasklopljen način neodređeni.

Primeri: Mi ne možemo sve da razumemo. Stadoše da se grle i ljube. Ne morate da se toga radi svađate. Ne može čovek da dostigne sve što želi. Ali mi ćemo da se zadovoljimo prirodom što je blizu nas. Mi nismo u stanju da što više učinimo.

d) Kad dodata rečenica zastupa padežni dodatak.

Primeri: Po neki bolesnik nada se da će dugo živeti. Pošto je dugo vremena vino iz bačve točilo, stane se čuditi kako vino jednako teče.

đ) Kad su dve među sobom priređene, a obadve podređene u istom smislu trećoj, zapeta se ni među njima ne stavlja.

Primeri: Ne razumiju ni šta govore ni šta utvrđuju.

U svakom slučaju bez razlike, ako je dodata rečenica pred glavnom, između nje i glavne stavlja se zapeta.

Primeri: Ako suđeno bude, ja sam rad izdati još ove knjige na svijet. Misliš li me mrtva požaliti, požali me dok sam u životu. Pa kako se god mi sad brinemo o njima, tako će se oni posle brinuti o nama. Što više ljubavi vraćaš, više ćeš je primiti. Kad nastala godina četvrta, tada viče sa planine vila. Gde čujete trubu da zatrubi, onamo trčite k nama, strana 266 Kako se ukaže zora, otidu dvojica, da odseku badnjak. Što su god ljudi na ovom svijetu izmislili, ništa se ne može isporediti s pismom. Obaljujući grm, gleda da padne na istok. Videvši ga tako žalosna, upitah šta se desilo.

Tačka i zapeta

Tačka a zapeta stavlja se:

a) Između priređenih rečenica, kad je u njima slabija misaona veza.

Primeri: U Rema je bio konj što ga nije bilo na daleko; oružje mu je svakad opravno; oko svakad pouzdano. Na jedan mah ugledasmo putnika na đogatu od arapskog soja; oči u konja sevaju kao u risa; glavu nosi ponosito; a jahač ga drži uzdom, te ide u najtiši hod.

b) Između priređenih rečenica u kojima se ističe i neka vrsta protivnosti.

Primeri: Jezik je pravednikov srebro odabrano; srce bezbožnikovo ne vrijedi ništa. Ima zemalja koje su strahovite lepotom svojom; ima ih koje su čudnovate sumornošću svojom; ima ih vrlo brdovitih, a ima sa svim ravnih. U danima stradanja nikad se nije poništio; u danima uspeha nikad se nije poneo. Što su god Turci bolji i manje zuluma, to je manje hajduka; a što su god Turci gori, to je više hajduka.

v) Između priređenih rečenica u kojima se iskazuje ređanje sličnih misli.

Primeri: Praha imaš; olova ti dosti; desnica je jaka u junaka; ispod veđa oko sokolovo; u prsijeh vruće srce kuca; vjera ’e tvrda njom okrenut nećeš; vjerna muža grli žena vjerna; dar ti djelom plemenita pjesma; gvožđa l’ trebaš? Ture ti ga nosi; eto svega što ti srce prosi.

g) Između priređenih rečeničnih članova.

Primeri: Kajite se, dok imade dana, dok je doba djeco kajite se; kajite se, dok nije pozvana duša k onom koji nebom trese; kajite se, jer zemaljskog stana tijek izmiče bjeguć’ kajite se; kajite se, jerbo zora rana nać’ će mnogog, kud za vazda gre se. Zrno po zrno,eto pogača; dlaka po dlaka, eto bjelača; kamen po kamen, eto palača; nogu pred nogu, dođoh na gorju.

d) Na prelomu rečeničnoga niza. Primeri: Na jedan mah Avala mi se svali s leđa; umirih se, odmorih se, zadovoljih se, razveselih se. Presta strana 267 sta nauka, presta radinost, presta miran život građanskoga napredovanja; prava otadžbine dođoše u opasnost i svak pripasa oružje i pođe na odbranu njihovu.

đ) Između članova perioda.

Primeri: Istina je, da su se po duhu toga nama neprijateljskog vremena oni prestali Srbima zvati; istina je i to, da se bratska ljubav između nas umanjila i mesto njezino otuđenje zauzelo: ali, hoće li i može li to otuđenje na svagda postojati; treba li to razdeljenje i na dalje da postoji?

Dve tačke

Dve tačke stavljaju se:

a) Kad se što nabraja.

Primeri: I danas su onamo još najobičnije momačke igre: metanje kamena, skakanje, rvanje i gađanje u nišan. Ne znam, dragi čiko, čemu ovde pre da se divim: uvek vedru nebu, gorostasnim planinama, plavome moru, ili vavek blagoj klimi.

b) Kad se posle nabrajanja ukratko ponavlja i u celinu svodi sno što je pobrojano.

Primeri: Ni tko šapće, ni tko zbori, ni tko pjeva, nit’ se smije: od sto glásȃ glȃsa čuti nije.

v) Kad se navode nečije reči.

Primeri: Opominjite se riječi, koju vam ja rekoh: Nije sluga veći od gospodara svojega. Rekoh mu: Zlo ćeš proći ako nastaviš kako si počeo; a on mi odgovori: Moje sudbine niko promeniti ne može. I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.

g) Kad se objašnjava ili drugim rečima iskazuje ono što je u prethodnim rečenicama izneseno.

Primeri: U toj izbi čudno čudo kažu: b’jesno Ture gdje se krstu klanja. Svud ili mudro: motri, razbiraj, izveštavaj se. Strina ti ne može nikad da bude. bez brige: sad opet huče, kad će te videti okućena. U taj mah doneše domaćinu neke telegrame: prijatelji s raznih strana Srbije čestitaju mu imen dan.

d) Pred opisivanjem koga ili čega.

Primeri: Arhimandrit je Stevan bio vrlo prikladan čovek: rasta tanka a visoka, lica bela i vesela, kose smeđe, obraza duguljastih.

đ) Na prelomu perioda strana 268 Primeri: U Šumadiji nema brda, visokih kao Rtanj; nema planina, golemih kao Kopaonik; nema stena golih kao Sto; nema rávnȋ glatkih kao Mačva, niti rékȃ kao što je Mlava ili Ibar: ali ima brežuljaka obraslih svakojakim drvećem; ima pitomih lúkȃ, rodnih kósȃ i cvetnih dolova, da od njih očiju ne možeš odvojiti.

Počivka

Počivka se stavlja:

a) Između nesrodnih pojmova, i kad se hoće između jednog i drugog pojma da učini jači zastoj.

Primeri: Saul pođe da potraži oslice svoga oca, pak nađe—kraljevu krunu. Na nebu oblaci—na srcu kamenje. Onamo ga glad i, gore—tuđin čeka, Sve izblédȋ—i oduševljenje i ljubav. Uređeno bi, da srpska vojska s te tri strane: od Lukova — na Lubnicu; od Banje — na Kopitu, i od luke na Rgotinu, udari na Zaječar.

b) Kad se umetnuta rečenica hoće jače da odvoji od one u koju je umetnuta.

Primeri: Dobro što čovek čini — a nikad ga ne može dovoljno činiti — jedino je blago koje mu ostaje posle smrti. Sad — kuća vrata nema, a prozor visoko — ne može da se pripne.

v) Mesto izostavljenog kojeg rečeničnog dela. U tom se smislu počivka stavlja i među brojevima u mesto reči do.

Primeri: Oblak krije zv’jezde jasne noć i struka — gvožđe sjajno. Mladost — ludost; starost — slabost. Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro — zlo.

g) U razgovoru dvaju lica da označi promenu lica koje govori.

Primeri: Milić odmah pošlje oca moga u Kragujevac Knezu Milošu. Tamo opet ispit:

— Jesi li ti pobio Turke?

— Jesam, gospodaru.

— Zašto, od Boga ne našao!

— Da ih je manje, Gospodaru!

— Pa ono su ljudi trgovci.

— Ja to nisam razbirao.

d) Da označi prekid u govoru ili nedorečen govor.

Primeri: To nije lepo da vi — ali je najbolje ćutati. strana 269 đ) Katkad se i apozicija odvaja počivkom od svoje glavne reči.

Primer: Za Miletom dođe neki Sava iz Dedine Bare, i oko 459 druga — bećara.

Tri tačke

Tri tačke stavljaju se da se označi prekinut ili nedorečen govor.

Primeri: On progovori: „Zar ti nesi meni nigda...“ i najedanput umukne. Ima ljudi koji će se sveta na svetu poduhvatiti, i uvek će se proturati; no ja... „Kajite se, jerbo zora rana, nać’ će mnogog kud za vazda gre se, kajite se...“ Ali u grlu dobru starcu riječca zape.

Zagrada

Zagrada se stavlja da se zagradi reč ili rečenica, umetnuta da nešto objasni, a ne stoji u rečeničnoj vezi s onim od čega se odvaja.

Primeri: Kad se i ovaj vezir vrati, te kaže da govedar ne da đevojke, dok carev sin ne nauči kakav zanat (samo nek je zanat) onda carev sin zađe po čaršiji da gleda kakav je zanat najlakše naučiti. Od povrća se najviše seje grah (pasulj), kupus i luk (bijeli i crni). Divih se Nemanjinoj crkvi u Toplici (krvavoj Kuršumliji); razgledah s Hisara (Nemanjine Glubočice) pitomi Leskovac. Kad se diže Stanko (1841) mi, Vlasotinčani pȁ pogoresmo, a ne izbavismo se.

Znak navođenja

Znak navođenja stavlja se:

a) Pred početak i na kraju nečijih reči, koje se navode onako kako ih je neko izgovorio ili napisao.

Primeri: Gdje domilje krvi oblita do čadorja raja tužna, bijesan aga, neman ružna, „harač, rajo, harač!“ riče. U to jedan čete dio u čadorje naboj sasu. „Vlasi, Vlasi!“ Turci viču, „konja, konja!“ grmi aga,

b) Kad je glagolu dodatak ono što je među navodnim znacima, onda se pred prvim navodnim znakom stavljaju još i dve tačke.

Primeri: Dok poniknu pjesma iz gusala, ter sad pjeva po kosovu slijepac: „Rđa bješe Rizvan-aga silni.“ —Mudrije mu odgovara straža: „Skin’ oružje, neznana delijo, pa nos’ glavu, kuda tebi drago.“

v) Među navodne znake stavlja se naziv knjige, časopisa ili čega što nosi kako ime prenesenog značenja. strana 270 Primeri: To je izlazilo u „Otadžbini“. Čitao sam to u „Javoru“.

g) Među navodne znake stavlja se zastareli naziv nečega.

Primeri: Onda je Zlatibor bio deo „rujanskoga sreza“, a danas Rujno nije ništa u srezu Zlatiborskom.

d) Među navodne znake stavlja se izraz koji se ironično odnosi na nekoga ili na nečije mišljenje i shvatanje.

Primeri: je li se gde očuvala kakva Srbulja, ostatak nekadašnjeg prosvetnog rada naših predaka, ili koji stari antimis — ogled staroga veza i umetnosti, zacelo će se naći i koji „revnitelj blagočinija“ koji će sve to pobacati u vatru, ili ukopati u zemlju, da se „svetinja ne skrnavi“.

Gde se još nisu zaboravila stara imena knežina, varoši ili sela, tu udvorni ukus potomaka onih predaka koji ove zemlje oteše od Turaka, trči da zameni staro novim, nečijem uhu, „blagozvučnijim“ imenom.

Apostrof

Apostrof se stavlja mesto izbačenog ili odbačenog slova.

Primeri: Skin’ oružje neznana delijo, pa nos’ glavu kuda tebi drago. Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi.