Sremska bitka 1914. god.
Na 'iljadu devetu stotinu,
četrnastom letu i godinu,
prođe braćo jedan mesec dana,
često Švaba kuka za megdana!
Svakog dana bije preko Save, 5
ali Srbin ne okreće glave!
Čekaj, Šzabo još vremena ima,
biće tebi dosta sa Srbima!
Srbin će se tebe odazvati,
al' tebe će mnogo skupo stati! 10
Al' Putniku već dosadno beše,
pa on piše ovako depeše
i pozdravlja Petra Bojovića,
komandanta od Prve armije,
da sa Švabom mora da se bije: 15
„Sve pukove tvoje rasporedi,
preko Save u Srem ih prevedi;
a kad budeš doš’o preko Save,
a ti udri mađarske tvrđave."
Kad Bojović knjigu proučio, 20
on se nije za dugo mučio,
onu gleda, drugu sitnu pravi,
pa u selo Sremčicu opravi;
knjiga ode do sela Sremčice,
komandantu dunavske konjice. 25
Uze Švabić sitnu knjigu čita,
pa s konjicom na Savu po’ita.
Podigla se ta konjica cela,
ona pređe nekoliko sela,
od Sremčice do sela Stublina; 30
u Stublinu danak predaniše
i dve tavne noći prenoćiše.
Drugo veče u četiri sata,
dok eto ti Švabić’ komandanta,
sva četiri komandira zove, 35
da im kaže te depeše nove
i puk ceo na okupu beše,
kad depešu na javnost izneše;
„Ta depeša služi nam za diku,”
saopštava svakome vojniku, 40
kako njemu, tako j’ oficiru,
jer se neće ostati na miru!
„Švaba nam je mnogo zad’o muke,
dok mu Švabac uzesmo iz ruke!
Još je Švaba bezobziran' bio, 45
po Mačvi je zulum počinio,
što su bila naša lepa sela,
tu je sada pu’or od pepela!
A što beše crkve i oltari,
polupaše Švabe i Madžari! 50
Sestre naše te Srpkinje mlade!
I od njih su nagradili jade!
Pa sad čujte što ću vam reći,
sutra ćemo Savu vodu preći;
preko Save, preko 'ladne vode, 55
evo naša pešadija ode.
Zato i vi opremite konje,
sutra ćemo i mi na pontone.”
Podigla se ta konjica cela,
pređe Savu kod Novoga Sela; 60
pređe vojska u Srem preko Save,
Srpske vojeke ko na zemlji trave!
Prva borba bila nam je novo,
da uzmemo selo Kupinovo,
postojbinu Zmaj despota Vuka, 65
uze g' vojska Osamna'stog puka!
U tom stiže konjica po redu,
u ovakom njenom rasporedu:
prvi 'skadrom pređe preko vode
i on smesta u patrolu ode! 70
Resto puka kao glavna trupa,
preko Srema poče da nastupa,
telefone Švapske pokidasmo,
slušalice svoje namestismo;
slušalice svoje Srb' je met'o, 75
i on pita njine regimente:
„Đeneralu, šta ćemo mi sada?
’Oće naša vojska da postrada?
Evo Srba, evo srpskih trupa,
naša vojska pomalo o'stupa." 80
„Držte se još dva dana tuna,
komandant vam veli iz Zemuna;
da ja pitam našeg cara Franju,
kuda ćemo i na koju stranu?
Ako ima mnogo srpskih trupa, 85
onda malo i da se o'stupa!"
„Pa kad i ti sada veliš! tako,
za nas biće sasvim naopako."
Pa kod Švabe nasta veća buna,
sama vojska bega od Zemuna! 90
Kad dođosmo do sela Jakova,
tu se borba otpoče iznova;
puk četvrti prekobrojni beše,
kod Jakova borbu započeše,
osmog puka pola bataljona, 95
i konjice četir' eskadrona;
pešadija kad poče da bije,
dok evo ti druge baterije,
osam kara sa četiri topa,
kako stiže odmah se ukopa. 100
Kad počeše biti baterije,
preko lanca srpske pešadije,
sablja seva u Švabića ruci,
a konjica kao mrki vuci:
„Napred braćo, poslušajte ovo, 105
da uzmemo to selo Jakovo!"
Te srušiše Golubince selo,
granate ga zapalile celo.
Selo gori, Švaba tužan gleda,
al' još pusti; neće da ga preda. 110
Kad stigosmo do Stara Pazova,
što ga Švaba ponajviše čuva,
čuva prugu sremske železnice,
što je Srbin bije nemilice.
Sunce beše na zapadu jarko, 115
u tom stiže potporučnik Žarko,
pa dve bombe i dve ruke steže
i u švapske rovove poteže;
u rovu se obe rasprskošo
i u rovu jade počiniše. 120
Al’ i njega Švabe obraniše,
u desnu ga ruku udariše.
i odatle Švabe otstupiše,
Irigu se pravo uputiše.
Još smo hteli Frušku goru preći, 125
al’ nam treba tu tuđe pomoći.
