Сремска битка 1914. год.
На 'иљаду девету стотину,
четрнастом лету и годину,
прође браћо један месец дана,
често Шваба кука за мегдана!
Сваког дана бије преко Саве, 5
али Србин не окреће главе!
Чекај, Шзабо још времена има,
биће теби доста са Србима!
Србин ће се тебе одазвати,
ал' тебе ће много скупо стати! 10
Ал' Путнику већ досадно беше,
па он пише овако депеше
и поздравља Петра Бојовића,
команданта од Прве армије,
да са Швабом мора да се бије: 15
„Све пукове твоје распореди,
преко Саве у Срем их преведи;
а кад будеш дош’о преко Саве,
а ти удри мађарске тврђаве."
Кад Бојовић књигу проучио, 20
он се није за дуго мучио,
ону гледа, другу ситну прави,
па у село Сремчицу оправи;
књига оде до села Сремчице,
команданту дунавске коњице. 25
Узе Швабић ситну књигу чита,
па с коњицом на Саву по’ита.
Подигла се та коњица цела,
она пређе неколико села,
од Сремчице до села Стублина; 30
у Стублину данак преданише
и две тавне ноћи преноћише.
Друго вече у четири сата,
док ето ти Швабић’ команданта,
сва четири командира зове, 35
да им каже те депеше нове
и пук цео на окупу беше,
кад депешу на јавност изнеше;
„Та депеша служи нам за дику,”
саопштава свакоме војнику, 40
како њему, тако ј’ официру,
јер се неће остати на миру!
„Шваба нам је много зад’о муке,
док му Швабац узесмо из руке!
Још је Шваба безобзиран' био, 45
по Мачви је зулум починио,
што су била наша лепа села,
ту је сада пу’ор од пепела!
А што беше цркве и олтари,
полупаше Швабе и Маџари! 50
Сестре наше те Српкиње младе!
И од њих су наградили јаде!
Па сад чујте што ћу вам рећи,
сутра ћемо Саву воду прећи;
преко Саве, преко 'ладне воде, 55
ево наша пешадија оде.
Зато и ви опремите коње,
сутра ћемо и ми на понтоне.”
Подигла се та коњица цела,
пређе Саву код Новога Села; 60
пређе војска у Срем преко Саве,
Српске војеке ко на земљи траве!
Прва борба била нам је ново,
да узмемо село Купиново,
постојбину Змај деспота Вука, 65
узе г' војска Осамна'стог пука!
У том стиже коњица по реду,
у оваком њеном распореду:
први 'скадром пређе преко воде
и он сместа у патролу оде! 70
Ресто пука као главна трупа,
преко Срема поче да наступа,
телефоне Швапске покидасмо,
слушалице своје наместисмо;
слушалице своје Срб' је мет'о, 75
и он пита њине регименте:
„Ђенералу, шта ћемо ми сада?
’Оће наша војска да пострада?
Ево Срба, ево српских трупа,
наша војска помало о'ступа." 80
„Држте се још два дана туна,
командант вам вели из Земуна;
да ја питам нашег цара Фрању,
куда ћемо и на коју страну?
Ако има много српских трупа, 85
онда мало и да се о'ступа!"
„Па кад и ти сада велиш! тако,
за нас биће сасвим наопако."
Па код Швабе наста већа буна,
сама војска бега од Земуна! 90
Кад дођосмо до села Јакова,
ту се борба отпоче изнова;
пук четврти прекобројни беше,
код Јакова борбу започеше,
осмог пука пола батаљона, 95
и коњице четир' ескадрона;
пешадија кад поче да бије,
док ево ти друге батерије,
осам кара са четири топа,
како стиже одмах се укопа. 100
Кад почеше бити батерије,
преко ланца српске пешадије,
сабља сева у Швабића руци,
а коњица као мрки вуци:
„Напред браћо, послушајте ово, 105
да узмемо то село Јаково!"
Те срушише Голубинце село,
гранате га запалиле цело.
Село гори, Шваба тужан гледа,
ал' још пусти; неће да га преда. 110
Кад стигосмо до Стара Пазова,
што га Шваба понајвише чува,
чува пругу сремске железнице,
што је Србин бије немилице.
Сунце беше на западу јарко, 115
у том стиже потпоручник Жарко,
па две бомбе и две руке стеже
и у швапске ровове потеже;
у рову се обе распрскошо
и у рову јаде починише. 120
Ал’ и њега Швабе обранише,
у десну га руку ударише.
и одатле Швабе отступише,
Иригу се право упутише.
Још смо хтели Фрушку гору прећи, 125
ал’ нам треба ту туђе помоћи.
