Spomenik stradalima u Goračićkoj buni

Spomenik stradalima u Goračićkoj buni podignut je 1903. godine, meštanima dragačevskih sela Goračići, Guberevci i Živica, koji su februara 1893. godine izgubili živote braneći zakonito izabranu opštinsku upravu.

Istoričari su taj događaj nazvali Goračićka buna. A, u suštini, Goračanci, Guberevčani i Živičanci se nisu bunili. Oni su, zapravo, branili svoju zakonito izabranu opštinsku upravu i samoupravu, građanska prava i slobode. Rade P. Plazina/Plazinić, Guberevčanin, jedan od organizatora te odbrane, događaj je nazvao pravim imenom - Krvavi Goračić.[a]

Spomenik u obliku obeliska od crnog mermera podignut je 1903, a otkriven, uz verski obred, 1904. godine. Graditelj je bio N. Lukaček iz Beograda. Renoviran je 1950. godine prilozima građana. Posao su obavili kamenoresci Milisav Tanasković iz Živice i Vitomir Vitorović iz Krivače.


Tekst uklesan na spomenik glasi:

Miliću Ružičiću
(član opšt. Suda)
Janku Stevanoviću
Živku Jevremcu
Radisavu Jevremcu
i Pantu Cogoljeviću
(iz Goračića)
Miljku Nikoliću
Maksimu Cogoljeviću
Vitoru Ćendiću
Marku Ćendiću
Milovanu Bogetiću
Antoniju Stojiću
Milovanu Klisariću
Avramu Basariću
Jevremu Basariću
i Ranku Vujinoviću
(iz Guberevaca)
Ranku Milutinoviću
i Miljku Joroviću
(iz Živice)
Poginulim građanima
opštine goračićke
pred sudnicom u Goračiću
20. februara 1893. god
u odbrani svojih građanskih
ustavom i zakonima zajemčenih prava
i sloboda od nasilja liberalne vladavine
pod ustavom tada njihovih ministara
Avakumovića – Ribarca 1893.god.
Spomenik ovaj
kao vidljivo obeležje
priznanja građanskih vrlina
poginulih pokojnika
podigoše prilogom
prijatelji radikalne stranke
20. februara 1903.
Spomenite nas ko ovuda prođe.
Mi smo pali
za slobode zlatne Ustav,
zakon i narodna prava.
Mi branismo da Srbin ne strada.

Napomene

uredi
  1. Navod preuzet iz knjige „Goračićka buna 1893”.

Izvori

uredi
  • Marinković Radovan M; Zoran Marinković, „Goračićka buna 1893”, Biblioteka opštine Lučani - Guča, Guča, 2022.