Споменик страдалима у Горачићкој буни

Споменик страдалима у Горачићкој буни подигнут је 1903. године, мештанима драгачевских села Горачићи, Губеревци и Живица, који су фебруара 1893. године изгубили животе бранећи законито изабрану општинску управу.

Историчари су тај догађај назвали Горачићка буна. А, у суштини, Горачанци, Губеревчани и Живичанци се нису бунили. Они су, заправо, бранили своју законито изабрану општинску управу и самоуправу, грађанска права и слободе. Раде П. Плазина/Плазинић, Губеревчанин, један од организатора те одбране, догађај је назвао правим именом - Крвави Горачић.^[a]

Споменик у облику обелиска од црног мермера подигнут је 1903, а откривен, уз верски обред, 1904. године. Градитељ је био Н. Лукачек из Београда. Реновиран је 1950. године прилозима грађана. Посао су обавили каменоресци Милисав Танасковић из Живице и Витомир Виторовић из Криваче.

Текст уклесан на споменик гласи:

Милићу Ружичићу

(члан општ. Суда)

Јанку Стевановићу

Живку Јевремцу

Радисаву Јевремцу

и Панту Цогољевићу

(из Горачића)

Миљку Николићу

Максиму Цогољевићу

Витору Ћендићу

Марку Ћендићу

Миловану Богетићу

Антонију Стојићу

Миловану Клисарићу

Авраму Басарићу

Јеврему Басарићу

и Ранку Вујиновићу

(из Губереваца)

Ранку Милутиновићу

и Миљку Јоровићу

(из Живице)

Погинулим грађанима

општине горачићке

пред судницом у Горачићу

20. фебруара 1893. год

у одбрани својих грађанских

уставом и законима зајемчених права

и слобода од насиља либералне владавине

под уставом тада њихових министара

Авакумовића – Рибарца 1893.год.

Споменик овај

као видљиво обележје

признања грађанских врлина

погинулих покојника

подигоше прилогом

пријатељи радикалне странке

20. фебруара 1903.

Спомените нас ко овуда прође.

Ми смо пали

за слободе златне Устав,

закон и народна права.

Ми бранисмо да Србин не страда.

Напомене

1. Навод преузет из књиге „Горачићка буна 1893”.

Извори

• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, „Горачићка буна 1893”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2022.