* * *


Solunka devojka

Sinoć Marko od Soluna dođe
i dovede Solunku devojku.
On večera, ona ne večera,
on govori, ona ne govori,
on se smeje, ona se ne smeje. 5
A Marko voj potijom govori:
„Smej se, mori, ne nasmejala se,
govor, mori, ne progovorila,
večer, mori, ne dovečerala.“
Al’ govori Solunka devojka: 10
„Ja kako ću, Marko, da se smejem,
ja kako ću, Marko, da govorim,
ja kako ću, Marko, da večeram?
Dva se stave od mene se slave:
Ovoj li je krađena devojka, 15
a ja nisam krađena devojka —
sas slunce sam iz tatkovi dvori,
sas mesec sam u vojnovi dvori“.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

  • Simonović, Dragoljub, Zaplanje - priroda, istorija, etnografija, društveno-ekonomski razvoj, porodica, narodne pesme, Niš, Gradina; Beograd, Narodna knjiga; Etnografski institut SANU, 1982., str. 644.