* * *


Солунка девојка

Синоћ Марко од Солуна дође
и доведе Солунку девојку.
Он вечера, она не вечера,
он говори, она не говори,
он се смеје, она се не смеје. 5
А Марко вој потијом говори:
„Смеј се, мори, не насмејала се,
говор, мори, не проговорила,
вечер, мори, не довечерала.“
Ал’ говори Солунка девојка: 10
„Ја како ћу, Марко, да се смејем,
ја како ћу, Марко, да говорим,
ја како ћу, Марко, да вечерам?
Два се ставе од мене се славе:
Овој ли је крађена девојка, 15
а ја нисам крађена девојка —
сас слунце сам из таткови двори,
сас месец сам у војнови двори“.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 644.