Soko mladoženja
Fala bogu, fala jedinome,
Ispili se soko tica siva,
Ispili se, pa je porastao,
Izletio na jednu poljanu,
Pa odatle uvis poletio, 5
Te preleće polja i doline.
Stade sono na jelovo granje,
Pa preleće od grane do grane;
Dok ugleda ticu čevrljugu,
Pa se soko tici poklonio, 10
Jer se na nju ašik učinio
I zaprosi ticu čevrljugu!
Čevrljuga raširila krila!
I sokolu ljubav uzvratila,
Te postade njemu vjerenica. 15
Čevrljuga u varoš otišla,
Da nabavi piva i jestiva,
Da počasti kitu i svatove!
Kupi tica dva zrna šećera,
Tri oriza, a dva crne kafe 20
I nabavi dva lista duvana!
Te spremila gozbu za svatove.
Al’ da vidiš soko ticu sivu,
On sakupi kitu i svatovz:
Pozva pevca, da svatima peva, 25
Čavku ticu, da prvenac bude,
Hitru szraku za muštulugdžiju,
Sojku ticu za dalaverđiju,
A utinu za rabadžiju,
Ćuka pile za hitra ćauša, 30
A leleka svatskog bajraktara,
Vrani dade svatsko starješinstvo,
Kuma kumi gavran’ ticu crnu,
A prikumka šarenoga drozda,
Za devera uzeo detlića, 35
Enđibule tice lastavice,
Za nakonjče uzeo slavuja,
I još skupi kitu i svatove,
Sve tičice iz zelena gaja,
Napravi se međ’ svatove graja! 40
Sal’ je jedno soko pogrešio,
U svatove rodstzo ne pozvao,
Nit’ sokola, nit’ krstaša orla!
Pa se krenu kita i svatovi,
Te odoše za lepu devojku. 45
Ugleda ih soko iz lužine,
Pa zapita detlića devera:
„Šta to rade tice iz šumice?“
Odgovara đever od devojke:
„Svadbu čini pile od sokola, 50
U svatove tebe ne poziva!"
Kad to čuo soko tica siva,
Mnogo se je soko naljutio,
Pa svvko soko progsvara:
„Ja ne bio soko tica siva, 55
Već ja bio kukavica sinja,
Ako svadba ta bez mene bila!
No ču li me đever uz devojku,
Pozdravi mi kitu i svatoze,
Da bez mene svadbovat' nećete!“ 60
Pa se đever k’ svatima povrati,
Te ispriča šta mu soko reče!
Svi svatovi mirni i bezbrižni,
Sal utina na noge skočila,
Pa svatima tiho besedila: 65
„Poučjte me kićeni svatovi,
Ja sam čula da nam soko preti,
Al’ sd straha mi nećemo mreti!
Vi sokola prepuštite mene,
Kad me vidi, on će da uvene, 70
Od straha će pobeći od mene!"
Kad utina završi besedu,
Svatovi se tada umiriše!
I veliko veselje otpoče,
Najviše se pevac veselio. 75
Malo stalo, pa je obdanilo,
Vog je dao te zora svanula!
Svatovi su ručak pripremili,
Jeli, pili i veselili se!
Pa se diže kita i svatovi, 80
Te odše za lepu devojku,
Pevajući i veseleći se!
Pa uzeše prelepu devojku
I natrag se svati povratiše,
Pod jednim se dubom odmoriše; 85
Soko pile na vrh duba stao
I svatima stražu je čuvao!
Đe je sreća, tu je i nesreća.
Vrag donese sivoga sokola,
Iz oblaka u svate udrio, 90
Te snašicu šivu uvatio
I svu spremu njenu rasturio,
Ispremeto darje i uzdarje!
Kad utina jade sagledala,
Tad szatima ona besedila: 95
„Da sam svatski barjaktar ja bila,
Soko snašku ne bi ugrabio!"
Kad to reče, oči izbuljila
I važna se mnogo napravila!
Tako kažu i gozore ljudi, 100
Od tog doba ovako se sudi:
Kad ko zanat ima i neguje,
Nije pravo da ko negoduje!
I ne treba nikom da je krivo,
Kada junak svoje pravo ište, 105
Jer ga heroj dobi na bojište!
