Соко младожења
Фала богу, фала јединоме,
Испили се соко тица сива,
Испили се, па је порастао,
Излетио на једну пољану,
Па одатле увис полетио, 5
Те прелеће поља и долине.
Стаде соно на јелово грање,
Па прелеће од гране до гране;
Док угледа тицу чеврљугу,
Па се соко тици поклонио, 10
Јер се на њу ашик учинио
И запроси тицу чеврљугу!
Чеврљуга раширила крила!
И соколу љубав узвратила,
Те постаде њему вјереница. 15
Чеврљуга у варош отишла,
Да набави пива и јестива,
Да почасти киту и сватове!
Купи тица два зрна шећера,
Три ориза, а два црне кафе 20
И набави два листа дувана!
Те спремила гозбу за сватове.
Ал’ да видиш соко тицу сиву,
Он сакупи киту и сватовз:
Позва певца, да сватима пева, 25
Чавку тицу, да првенац буде,
Хитру сзраку за муштулугџију,
Сојку тицу за далаверђију,
А утину за рабаџију,
Ћука пиле за хитра ћауша, 30
А лелека сватског бајрактара,
Врани даде сватско старјешинство,
Кума куми гавран’ тицу црну,
А прикумка шаренога дрозда,
За девера узео детлића, 35
Енђибуле тице ластавице,
За накоњче узео славуја,
И још скупи киту и сватове,
Све тичице из зелена гаја,
Направи се међ’ сватове граја! 40
Сал’ је једно соко погрешио,
У сватове родстзо не позвао,
Нит’ сокола, нит’ крсташа орла!
Па се крену кита и сватови,
Те одоше за лепу девојку. 45
Угледа их соко из лужине,
Па запита детлића девера:
„Шта то раде тице из шумице?“
Одговара ђевер од девојке:
„Свадбу чини пиле од сокола, 50
У сватове тебе не позива!"
Кад то чуо соко тица сива,
Много се је соко наљутио,
Па сввко соко прогсвара:
„Ја не био соко тица сива, 55
Већ ја био кукавица сиња,
Ако свадба та без мене била!
Но чу ли ме ђевер уз девојку,
Поздрави ми киту и сватозе,
Да без мене свадбоват' нећете!“ 60
Па се ђевер к’ сватима поврати,
Те исприча шта му соко рече!
Сви сватови мирни и безбрижни,
Сал утина на ноге скочила,
Па сватима тихо беседила: 65
„Поучјте ме кићени сватови,
Ја сам чула да нам соко прети,
Ал’ сд страха ми нећемо мрети!
Ви сокола препуштите мене,
Кад ме види, он ће да увене, 70
Од страха ће побећи од мене!"
Кад утина заврши беседу,
Сватови се тада умирише!
И велико весеље отпоче,
Највише се певац веселио. 75
Мало стало, па је обданило,
Вог је дао те зора сванула!
Сватови су ручак припремили,
Јели, пили и веселили се!
Па се диже кита и сватови, 80
Те одше за лепу девојку,
Певајући и веселећи се!
Па узеше прелепу девојку
И натраг се свати повратише,
Под једним се дубом одморише; 85
Соко пиле на врх дуба стао
И сватима стражу је чувао!
Ђе је срећа, ту је и несрећа.
Враг донесе сивога сокола,
Из облака у свате удрио, 90
Те снашицу шиву уватио
И сву спрему њену растурио,
Испремето дарје и уздарје!
Кад утина јаде сагледала,
Тад сзатима она беседила: 95
„Да сам сватски барјактар ја била,
Соко снашку не би уграбио!"
Кад то рече, очи избуљила
И важна се много направила!
Тако кажу и гозоре људи, 100
Од тог доба овако се суди:
Кад ко занат има и негује,
Није право да ко негодује!
И не треба ником да је криво,
Када јунак своје право иште, 105
Јер га херој доби на бојиште!
