Smrt kneza Dobroslava/6
| ◄ ПОЈАВА V | POJAVA VI | ПОЈАВА VII ► |
POJAVA VI
Smrklo se. Ulazi RATKO u crkvicu i zapaljuje kandilo, pa odlazi, ostavljajući vrata pritvorena. DOJMO i BOGDAN pomaljaju se iza crkve.
DOJMO:
To su bajke za svjetinu prostu.
Moj Bogdane, u grobima svojim
Mrtva t'jela tvrd borave sanak,
Iz kojega ustat' neće dok ih
Po skončanju sviju vijekova
Na sud strašni Gospod ne pozove.
BOGDAN:
Biće tako, ipak ne odlazim;
Pod tom bajkom, poštovani oče,
Možda leži štogod sakriveno.
Svojim oč'ma hoću sve da vidim.
DOJMO:
Tad ostajem i ja.
BOGDAN:
Gle onamo!
Ne stoji li nešto na putanji!
DOJMO:
Gdje?... nazirem... doista je čovjek
BOGDAN:
Polagano stupa;.. sada stade...
Krenuo se opet.
DOJMO:
Rekao bih
Da k crkvici pravo ide. Sada
Kuda ćeio?.. Skrijmo se za oltar.
BOGDAN:
Stoj da vidii;
Evo granu kroz oblake mjesec...
Oče Dojmo, ono je Dobroslav.
DOJMO:
Kan' da jeste; Bog i sveci sa njim!
Šta ć' u ovo gluho doba ovdje?
BOGDAN:
Dobro što sam doš'o; više puta
Noć j' izdala najgroznije tajne.
DOJMO:
Što god budeš čuo il' vidio
Da se n'jesi s mesta pomaknuo;
U prsima i disaj zadrži.
Sami, krišom i u noćno doba
U njegov se potkradosmo zamak;
S punim pravom zaklat' bi nas mog'o.
(Ulaze u crkvu, pritvorivši vrata.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Matija Ban, umro 1903, pre 121 godina.
|