Smrt Despota Jovana

Razbole se despote Jovane
U slavnome mestu Berkasovu,
Kod Jovana nigdi nikog nema,
Okrom jedan Vaistina sluga.
Al' govori despote Jovane:
„Čedo moje, Vaistina slugo,
„Sit večeraj, pa se napij vina,
„Pa ti razvij krstat barjak zlatan,
„Nek se bije zlato o kamenje,
„Da te jaki sanak ne uhvati.
„Malo treni, al' se brzo kreni,
„Hvataj konje u lake intove,
„Pravo idi mestu Kupinovu
„Po gospođu, Anđeliju majku.
„Nemoj majci pravo kazivati:
„„Hajde, hajde, Anđelija majko,
„„Despot ti se na vojsku opralja
„„Preko mora za sedam godina,
„„Pa te zove, da ga blagosiljaš.""
„Kad se vratiš mestu Krušedolu,
„Podaj knjigu vladici Maksimu,
„Al' pod kradom , da ne vidi majka.“
To je sluga za boga primio.
Sit večera , pa se napi vina,
Pa on razvi krstat barjak zlatan,
Da se bije zlato o kamenje,
Da ga jaki sanak ne uhvati.
Malo trenu, al' se brzo krenu,
Hvata konje u lake intove,
Pravo ide mestu Kupinovu
Po gospođu, Anđeliju majku.
Tek gospođa iz crkve išeta,
Poznala je Vaistinu slugu:
„Čedo moje, Vaistina slugo,
„Je l' mi zdravo i na miru Jova,
„Je l ' mi zdrava ljuba Jovanova
„Je l' mi živo čedo Jove moga?"
Al' govori Vaistina sluga:
„Oj boga mi, Anđelija majko,
„Zdravo ti je i na miru Jova,
„I zdrava je ljuba Jovanova,
„I živo je čedo Jove tvoga.
„Hajde, hajde, Anđelija majko,
„Despot ti se na vojsku opralja
„Preko mora za sedam godina,
„Pa te zove, da ga blagosiljaš."
Al' govori Anđelija majka:
„Pričekaj me, Vaistina slugo,
„Dok sakitim kićene darove:
„Mome Jovi tananu košulju,
„Vernoj ljubi burmu pozlaćenu,
„Muškom čelu jabuku od zlata.“
Al' govori Vaistina sluga:
„Man' se, majko, vraga i darova,
„Biće vreme, donećeš darove,
„Da bi l' Jovu zatekla kod dvora.“
Sede majka u lake intove,
Pravo ide mestu Berkasovu.
Kad su bili sprama Krušedola,
Zvone zvona rano na jutrenje.
Al' govori Anđelija majka:
„Čedo moje, Vaistina slugo,
„Teraj konje ovoj beloj crkvi,
„Da se časnim krstom prekrstimo
„I gospoda boga spomenemo.
„Grehota se hrišćaninu piše,
„Da bez krsta pokraj crkve prođe.“
Prihvati je vladika Maksime.
Kad gospođa iz crkve išeta,
Dade knjigu Vaistina sluga,
Dade knjigu vladici Maksimu,
Al' pod kradom, da ne vidi majka.
Kad je Maksim knjigu razgledao,
Kaluđeri konja mu sedlaše,
Đakoni ga na konja popeše,
Pravo ide mestu Berkasovu.
Kad su bili sprama Manđelosa,
Zvone zvona na jevanđelije.
Al' govori Anđelija majka:
„Čedo moje, Vaistina slugo
„Teraj konje ovoj beloj crkvi,
„Da se časnim krstom prekrstimo
„I gospoda boga spomenemo.
„Grehota se hrišćininu piše,
„Da bez krsta pokraj crkve prođe.“
Prihvati je Manđeloški kneže.
Kad gospođa iz crkve išteta
I kad bila sprama Kuveždina,
Ugledala Anđelija majka,
Ugledala mesto Berkasovo,
Pa govori Anđelija majka:
„Čedo moje, Vaistina slugo,
„Kad se Jova na taj put opralja,
„Što ne biju bubnji i svirale,
„Što s' ne viju krstati barjaci?“
Al' govori Vaistina slugo:
„Oj boga mi, Anđelija majko,
„Bubnji bili, pa su i prestali,
„Vili su se krstati barjaci,
„Duhnu vetar s visoke planine,
„Pa zavio barjak naopako.“
Al' se tome i ne seća majka.
Kad su bili na sred gore čarne,
Ugledala konje Jovanove:
„Čedo moje, Vaistina slugo,
„Kad se Jova na taj put opralja,
„Što mu konji bez pajvana pasu?“
Al' govori Vaistina sluga:
„Oj boga mi, Anđelija majko,
„Gospodar će skoro putovati,
„Pa j' pustio konje bez pajvana,
„Bez pajvana, da s napasu trave.“
Kad su bili sprama Berkasova,
Ugledala Anđelija majka,
Ugledala dvore Jovanove
I pred dvorom tri sabora ljudi,
Tri sabora, sva tri gologlava,
I hode mu gologlave sluge,
Pa govori Anđelija majka:
„Čedo moje, Vaistina slugo,
„Kad se Jova na taj put opralja,
„Što 'no stoje tri sabora ljudi,
„Tri sabora, sva tri gologlava,
„Što mu hode gologlave sluge?"
Al' govori Vaistina sluga:
„Oj boga mi, Anđelija majko,
„Gospodar je seo za užinu,
„Pa on pije opštini u zdravlje,
„S toga stoje tri sabora ljudi,
„Tri sabora, sva tri gologlava,
„S tog mu hode gologlave sluge."
Kad gospođa u dvor ušetala,
Bolan Jovan na postelji leži,
Čelo glave vladika Maksime,
Te mu čita samrtnu molitvu.
Čupa vlasi Anđelija majka,
Čupa vlasi, u prsi se gruha,
Ljuto kune Vaistinu slugu:
„Bog t' ubio, Vaistina slugo,
„Što mi nisi pravo kazivao,
„Da ne pređem čarnu goru tajno,
„Od prsiju da napravim bubanj,
„A od grla jasne sviraoke.
„Čedo moje, despote Jovane,
„Kad se, Jovo, na taj put opraljaš,
„Na kim, sine, zemlja i gradovi,
„Na kim, sine, do tri kule blaga,
„Na kim, sine, ledenica majka?“
Bolan Jova jedva izgovara:
„Man' se, majko, vraga i gradova
„Čiji l' nisu, čiji l' biti ne će?!
„Što imate do tri kule blaga:
„Jednu kulu slugama podajte,
„Sluge su me poslužile verno,
„Drugu kulu mestu Krušedolu ,
„Nek se slavna potpomogne crkva.
„Mojoj ljubi iseta ne dajte,
„Jeste ljuba, al' je roda tuđa,
„Od prokleta roda Madžarskoga.
„Ona j mene opadnula, majko,
„Kod mog brata, vladike Maksima,
„Da ja idem po ravnome Sremu
„Da ja ljubim mlade i devojke.
„Nisam, majko, samrtnog mi konca!
„A da jesam, sad bih ti kazao.
„Već kad Turci na Srem udariše,
„Od sirota harač uzimaše,
„Udovica na preslicu prede,
- „Da je sebi, ne bih ni žalio
„Već tuđinu da se hlebom hrani,
„A u mene dosta pusta blaga,
„Ja namećem u džepove blaga,
„Sirotinji kroz pender dodajem. -
„Podajte joj po tovara blaga,
„Nek se hrani, dok je sreća nađe.
„A tebeka, moja stara majko,
„Uzmi, majko, štaku i pavlaku,
„Za boga prosi, a za dušu deli,
„Da bi li se raja dostajala.“
Tek izusti, pa dušicu pusti.
Pratilo ga tri sta granatira
Do grobnice vladike Maksima.

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 142-148.